Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), и утврдио да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља АА и тужени ВВ живели су ванбрачној заједници од 2009. године до 2015. године, када је заједница престала. У тој заједници рођен је њихов син ББ ...2012. године. Тужиља АА је пре те заједнице живела у браку са ГГ, из кога има троје деце, ДД рођену ...1998. године, ЂЂ рођену ...2002. године и ЕЕ рођеног ...2003. године, који брак је разведен правноснажном пресудом Општинског суда у Врању П 1089/06 од 22.08.2007. године, а деца поверена тужиљи АА на чување и васпитавање. Током поступка, правноснажном пресудом Основног суда у Врању П2 42/16 од 30.10.2020. године малолетни ББ поверен је оцу, туженом ВВ на чување и васпитање и уређен је начин одржавања личних односа детета са мајком. Малолетни ББ завршава четврти разред основне школе, његове месечне потребе за храном, гардеробом, обућом, средствима за хигијену, уџбеницима и школским прибором, као и за спортске активности укупно износе 16.000,00 динара. Живи са оцем, туженим у стану туженог. Тужени остварује месечну зараду у износу од 40.000,00 до 50.000,00 динара и нема обавезу издржавања других лица. Тужиља АА живи у изнајмљеном стану са децом из претходне заједнице ЂЂ и ЕЕ, док се ДД удала. ЂЂ је завршила средњу школу, а ЕЕ је ученик четвртог разреда средње школе. Тужиља АА има обавезу издржавања само ЕЕ и малолетног ББ. Запослена је у угоститељској радњи у ..., где прима нето месечну зараду у износу од 24.000,00 динара. За закупљени стан плаћа закупнику 150 евра и комуналне трошкове. На име издржавања деце прима 17.000,00 динара. Повремено је куповала гардеробу, обућу и школски прибор малолетном ББ, а приликом доласка код ње давала би му џепарац некада у износу од 500,00 динара, некада 1.000,00 динара или укупно 2.000,00 до 5.000,00 динара. Минимална сума за издржавање је 36.135,00 динара.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су, применом члана 154, 160, 161. и 162. Породичног закона, закључили да је тужиља АА у могућности да доприноси издржавању малолетног ББ месечним износом од 6.000,00 динара, са којих разлога су је и обавезали да на име његовог издржавања плаћа месечно 6.000,00 динара, док су преко овог износа а до противтужбом траженог износа од 8.000,00 динара месечно одбили противтужбени захтев, као неоснован. Према становишту нижестепених судова, досуђеним износом на име издржавања обезбеђују се потребе малолетног детета и осигурава исти стандар који имају и његови родитељи, при чему егзистенција тужиље АА, као дужника издржавања није угрожена, док остала средства потребна за издржавање детета треба да обезбеди отац, не само новцем, него и старањем о детету.

По оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право приликом утврђивања висине доприноса тужиље АА, са којих разлога се неосновано ревизијом туженог – противтужиоца указује да су нижестепени судови погрешно применили материјално право из члана 160. Породичног закона, сматрајући да су прениско одмерили допринос тужиље – противтужене у издржавању малолетног детета.

Критеријуми за одређивање издржавања прописани су чланом 160. Породичног закона, према коме се издржавање одређује према потребама повериоца издржавања и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања (став 1.). Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 2.), док могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавеза да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 3.).

Имајући у виду цитиране одредбе члана 160. Породичног закона, правилно су нижестепени судови утврдили потребе детета странака, као повериоца издржавања, које је рођено ...2012. године и завршава четврти разред основне школе. При томе су и могућности тужиље – противтужене АА, као дужника издржавања да доприноси издржавању детета правилно процењене, имајући у виду да је запослена и да прима нето месечну зараду у износу од 24.000,00 динара, као и да има обавезу да издржава још једно дете. По оцени Врховног касационог суда, досуђени износ издржавања је у складу са утврђеним реалним могућностима тужиље – противтужене и њеним животним стандардом и уз допринос туженог – противтужиоца, оца детета довољан је да се задовоље потребе детета. Стога су правилно нижестепени судови одбили противтужбени захтев за износ од још 2.000,00 динара месечно, као превисоко постављен, с обзиром на узраст и утврђене потребе детета, као повериоца издржавања и могућности тужиље – противтужене, као дужника издржавања.

Код наведеног, и по оцени Врховног касационог суда, ревизијом се неосновано оспорава правилност примењеног материјалног права.

Осталим ревизијским наводима туженог – противтужиоца посредно или непосредно се оспорава чињенично стање које он сматра битним, а које по његовом мишљењу није правилно и потпуно утврђено у спроведеном поступку. Наводи ревизије, којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање не могу бити дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП, ни изузетком да се у смислу члана 403. став 2. ЗПП ради о ревизији изјављеној у породичном спору за издржавање.

Супротно наводима ревизије, правилно су одлучили нижестепени судови да свака странка сноси своје трошкове поступка, правилном применом члана 207. Породичног закона.

Са напред наведених разлога, применом члана 414. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић