Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 918/2023
13.09.2023. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Дубравке Дамјановић, Гордане Којић, Александра Степановића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца малолетне сада пунолетне АА, адвоката Радослава Тадића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Ваљеву Км бр 5/23 од 30.03.2023. године и Апелационог суда у Београду Кжм1 15/23 од 27.06.2023. године, у седници већа одржаној дана 13.09.2023. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца малолетне сада пунолетне АА, адвоката Радослава Тадића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Ваљеву Км бр 5/23 од 30.03.2023. године и Апелационог суда у Београду Кжм1 15/23 од 27.06.2023. године, у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, док се исти захтев у осталом делу одбацује као недозвољен.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Ваљеву Км бр 5/23 од 30.03.2023. године, малолетна сада пунолетна АА, оглашена је кривом због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ и осуђена на казну малолетничког затвора у трајању од 1 године и 6 месеци у коју јој се урачунава време проведено на издржавању мере забране напуштања стана од 23.08.2022. године, па до упућивања у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене првостепеном пресудом.
Истом пресудом на основу члана 297. став 5. у вези члана 86. КЗ према малолетној сада пунолетној АА, изречена је мера безбедности забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 4 године, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере.
Наведеном пресудом одређено је да трошкови кривичног поступка у укупном износу од 403.539,09 динара падају на терет буџетских средстава суда, с тим да се износ 161.750,00 динара исплати пуномоћнику оштећеног ББ, адвокату Александри Златић, износ од 48.000,00 динара исплати пуномоћнику оштећеног ВВ, адвокату Горану Бранковићу, а пуномоћнику оштећеног ГГ, адвокату Бранку Ивковићу исплати износ од 72.000,00 динара, све у року од 60 дана од правноснажности пресуде под претњом извршења.
Истом пресудом оштећени ББ и ВВ су упућени ради остваривања имовинскоправног захтева на парнични поступак.
Пресудом Апелационог суда у Београду Кжм1 15/23 од 27.06.2023. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца малолетне сада пунолетне АА, адвоката Радослава Тадића, па је пресуда Вишег суда у Ваљеву Км бр 5/23 од 30.03.2023. године потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац малолетне сада пунолетне АА, адвокат Радослав Тадић, због повреде закона из члана 438. тачка 2) ЗКП, а из садржине захтева произилази да је исти поднет и због повреда члана 460. и 440. ЗКП, с предлогом да Врховни суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да укине другостепену пресуду и предмет врати том суду на поновно одлучивање о жалби браниоца против првостепене пресуде, а да се извршење правноснажне пресуде одложи.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца малолетне сада пунолетне АА, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:
Захтев је неоснован у делу у коме се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.
Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, бранилац малолетне сада пунолетне АА наводи да је у изреци пресуде наведено да је малолетна сада пунолетна кривично дело учинила и са евентуалним умишљајем и из нехата као облицима виности, односно да је у односу на поједине одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима поступала са евентуалним умишљајем, а да је поступајући супротно другим одредбама истог закона поступала из нехата, па како у побијаним пресудама није опредељен облик виности приликом извршења кривичног дела за које је оглашена кривом, учињена је повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.
Одредбом члана 297. став 2. КЗ прописано је да ако је услед дела из члана 289. ст. 1. и 2, 290. ст. 1. и 2, 291. ст. 1, 3. и 4. и 295. ст. 1. и 2. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од 2 до 12 година.
Одредбом члана 289. став 1. КЗ прописано је да учесник у саобраћају на путевима који се не придржава саобраћајних прописа и тиме тако угрози јавни саобраћај да доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима, па услед тога код другог наступи лака телесна повреда или проузрокује имовинску штету која прелази износ од двеста хиљада динара, казниће се затвором до три године.
Одредбом члана 27. КЗ прописано је да кад је из кривичног дела произашла тежа последица, због које закон за то дело прописује тежу казну, та казна се може изрећи ако је учинилац у односу на ту последицу поступао из нехата, а и са умишљајем ако тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела.
Из изреке првостепене пресуде, у односу на коју је поднет захтев за заштиту законитости, произилази да је малолетна сада пунолетна АА, у време и на месту ближе описано у изреци те пресуде, способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свесна забрањености свога дела, као учесник у саобраћају на путевима, не придржавајући се саобраћајних прописа, угрозила јавни саобраћај и довела у опасност живот и тело људи управљајући путничким моторним возилом... поступајућу противно одредби члана 182. став 5. тач. 1. и 5., став 6. и став 7. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер је као возач са пробном дозволом „Б“ категорије управљала брзином 90% већом од дозвољене... без надзора лица које се налази у том возилу, а које има важећу возачку дозволу за управљање возилом „Б“ категорије у трајању од најмање 5 година, превозећи у возилу више од три лица, услед чега је била свесна да управљајући возилом на напред наведени начин може угрозити јавни саобраћај и довести у опасност живот других лица на шта је пристала... па је крећући се путем из смера ... – ... поступила противно одредби члана 42. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер брзину кретања свог возила није прилагодила особинама и стању пута – влажном, клизавом и делимично благом исталасаном коловозу, ноћним условима вожње, без функционалне јавне расвете и благој кривини удесно у смеру кретања возила којим је управљала и другим саобраћајним условима, тако да возило може да благовремено заустави пред сваком препреком, коју под датим околностима може да види или има разлога да предвиди, односно да возилом управља на начин којим не угрожава безбедност саобраћаја... па је при изласку из благе кривине удесно, крећући се брзином од 108km/h која је већа од дозвољене брзине за 80km/h изгубила контролу над возилом, прешла у коловозну траку намењену за кретање возила у супротном правцу, и слетела у канал са леве стране пута у правцу кретања возила којим је управљала, где је предњим левим делом возила ударила у земљану косину путног канала, након чега је дошло до бочног клизања и превртања возила по каналу, по вертикалној равни дуж уздужне осе и заустављања истог у каналу на кров возила, када је из возила испао оштећени, сада пок. малолетни ДД, који се налазио на задњем седишту возила, који је одбачен уз леву страну канала који се простире уз пут, којом приликом је код њега наступила смрт на лицу места... док су сапутници који су се налазили на задњем седишту ошт. ГГ и ошт. ВВ задобили тешке и лаке телесне повреде, а оштећени ЂЂ тешку телесну повреду, при чему је малолетна сада пунолетна АА била свесна да услед оваквог поступања код другог може наступити смртна последица и тешке телесне повреде, али је олако држала да до тих последица неће доћи или да ће исте моћи да спречи.
По налажењу Врховног суда, из изреке првостепене пресуде јасно произилази да је малолетна сада пунолетна АА поступала са умишљајем у односу на радње извршења кривичног дела које се састоје у томе да је била свесна да управљајући возилом брзином већом од 90% од брзине која је дозвољена, не прилагођавајући брзину особинама и стању пута којим се кретала и без надзора лица које се налази у том возилу и које има важећу возачку дозволу за управљање возилом „Б“ категорије најмање 5 година и превозећи у возилу више од три лица, може угрозити јавни саобраћај и довести у опасност живот других лица, на шта је пристала, док је, у односу на наступеле последице-смрт покојног малолетног ДД и тешке телесне повреде оштећених ГГ, ВВ и ЂЂ, поступала из нехата – била је свесна да услед њеног поступања код другог може наступити смртна последица и тешке телесне повреде, али је олако држала да до тих последица неће доћи или да ће исте моћи спречити.
Постојање кривичног дела из члана 297. став 2. КЗ, за које је малолетна сада пунолетна АА оглашена кривом у овом кривичном поступку, могуће је искључиво уколико учинилац у односу на тежу последицу поступа из нехата, јер би у супротном (поступањем са умишљајем) постојало друго кривично дело – убиство, тешке телесне повреде (члан 27. КЗ), па стога и стицај кривичних дела, док са друге стране, основно кривично дело из члана 289. став 1. КЗ може бити учињено и са умишљајем и из нехата.
Из наведених разлога, с обзиром да је окривљена у односу на основно кривично дело поступала са умишљајем, док је у односу на тежу последицу поступала из нехата, како је то правилно у првостепеној пресуди наведено, по налажењу Врховног суда, побијане пресуде нису донете уз повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца малолетне сада пунолетне АА указује.
Бранилац у захтеву за заштиту законитости наводи и да из налаза и мишљења вештака произилази да поступање малолетне сада пунолетне АА супротно одредби члана 182. став 5. тачка 1. и тачка 5. став 6. и став 7. Закона о безбедности саобраћаја на путевима није у било каквој узрочној вези са настанком саобраћајне незгоде, као и да је све радње које је окривљена предузела критичном приликом она учинила из нехата као обликом виности. На напред наведени начин по налажењу Врховног суда, захтевом се оспорава утврђено чињенично стање у правноснажној пресуди (члан 440. ЗКП), што у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом прописан разлог због кога је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, па је захтев у том делу оцењен као недозвољен.
Бранилац малолетне сада пунолетне АА у захтеву за заштиту законитости истиче да одлучујући по жалби другостепени суд није образложио због чега су жалбени наводи неосновани, а у својој пресуди је изнео паушалне и неразумљиве разлоге, чиме се указује на повреду закона из члана 460. ЗКП. По налажењу Врховног суда, повреда члана 460. ЗКП, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом прописан разлог због кога је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, па је захтев и у том делу оцењен као недозвољен.
Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Милена Рашић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић