Врховни суд је оценио да ревизија тужене није изузетно дозвољена, јер нису испуњени услови прописани чланом 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), да би иста била изузетно дозвољена.

Чланом 404. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (први став). О дозвољености и основаности ревизије става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија (други став).

Тужбом поднетом у овој парници тражено је обавезивање тужене на исплату накнаде за рад који је тужилац обавио као члан комисије за спровођење поступка комасације у делу катастарске Општине ..., а која му за период од септембра 2016. године закључно са децембром 2016. године од стране тужене није исплаћена. О траженој правној заштити тужиоца одлучено је правилном применом материјалног права и интерних аката тужене, тако да нису испуњени услови за разматрање изјављене ревизије као изузетно дозвољене, јер нема потребе разматрања правних питања од општег интереса или питања у интересу равноправности грађана, нити потребе новог тумачења права, а изјављеном ревизијом не указује се на другачије одлуке које би условиле потребу за уједначавањем судске праксе.

На основу свега изложеног, сходно члану 404. ЗПП одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 479. став 6. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. и 4. ЗПП просписано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност износа од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из првог става овог члана (члан 33. став 2. ЗПП). Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда, којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је дана 27.04.2017. године. Вредност спора је 112.000,00 динара.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено о спору мале вредности, у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то је применом члана 413. ЗПП ревизија тужене одбачена као недозвољена другим ставом изреке овог решења.

Захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка одбијен је као неоснован применом члана 154. ЗПП, јер се не ради о потребном трошку.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић