Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 41/2013
24.04.2013. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Нате Месаровић, Анђелке Станковић и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником  Врховног касационог суда Наташом Бањац,  као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.А. и др., због кривичног дела превара из чл. 208. став 1. Кривичног законика у саизвршилаштву у вези са чланом 33. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз.бр.225/13 од 10.04.2013.године, подигнутом против  правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1146/12 од 29.03.2012.године, у седници већа одржаној дана 24.04.2013. године, донео је

 П Р Е С У Д У

                        УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. бр. 225/13 од 10.04.2013. године, као основан, па се УКИДА правноснажна пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1146/12 од 29.03.2012. године и предмет враћа том суду на поновно одлучивање.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Пресудом Основног суда у Пожеги К 431/2010 од 16.12.2011.године, оглашени су кривим, изреком под А), окривљени Д.А. и Б.П., за кривично дело превара из члана 208. став 1. Кривичног законика ( КЗ) у саизвршилаштву у вези са чланом 33. КЗ, за које дело је окр. Д.А. утврђена казна затвора у трајању од 4-четири месеца, а окр. Д.А. изреком под Б), и за кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 3-три месеца, па су осуђени, и то окр. Д.А. на јединствену казну затвора у трајању од 6-шест месеци, а окр. Б.П. на казну затвора у трајању од 3-три месеца. Поред тога, окр. Д.А. обавезан је на плаћање суду износа од 15.480,00 динара на име трошкова кривичног поступка претходно исплаћених из буџетских средстава, а заједно са окривљеним Б.П. обавезан је на плаћање оштећеном Ж.Л. на име трошкова кривичног поступка износа од по 10.120,00 динара и на плаћање суду паушала  у износу од по 2.000,00 динара, све у року од 15 дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења. Оштећени Ж.Л. упућен је на парнични поступак за остваривање имовинскоправног захтева. Оштећеном И.Ч. досуђен је имовинско-правни захтев у динарској вредности 590,00 евра обрачунато по званичном курсу по којем банка у време и месту испуњења откупљује евро на дан исплате, па је окр. Д.А. обавезан да овом оштећеном плати наведени износ у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења.  

 

                        Апелациони суд у Крагујевцу, пресудом Кж1 1146/12 од 29.03.2012.године, одбио је као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Пожеги и окривљеног Б.П. и првостепену пресуду Основног суда у Пожеги К 431/2010 од 16.12.2011.године, потврдио.

 

                        Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости, Ктз бр. 225/13 од 10.04.2013.године, против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1146/12 од 29.03.2012.године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези са чланом 360. став 3. и чланом 162. став 4. Законика о кривичном поступку ( ЗКП), са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом ће уважити захтев, укинути наведену пресуду Апелационог суда у Крагујевцу и предмет вратити другостепеном суду на поновно одлучивање.            

 

                        Врховни касациони суд је поступио у смислу члана 422. став 2. ЗКП  у погледу достављања примерка захтева за заштиту законитости окр. Д.А. и његовом браниоцу, адв М.С. из Ч., па је  у седници већа, о којој је у смислу члана 422. става 3. ЗКП обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, размотрио списе овог предмета, са правноснажном пресудом против које је поднет захтев за заштиту законитости и по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

 

                        Захтев за заштиту законитости  је основан.

 

                        Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да је побијаном правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу и у поступку који је претходио њеном доношењу учињена повреда закона - одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. у вези са чланом 360. став 3. и чланом 162. став 4. ЗКП, на штету окр. Д.А.

 

                        Одредбом члана 360. став 3. ЗКП прописано је да ће се оверени препис пресуде доставити тужиоцу, а окривљеном и браниоцу сагласно члану 162. ЗКП. Према пропису из члана 162. став 4. ЗКП, ако окривљени има браниоца, писмена набројана у тој законској одредби, између осталих и одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу, као и жалба противне странке која се доставља ради одговора, доставиће се и браниоцу и окривљеном по одредбама чл. 161. ЗКП.

 

                        У конкретном случају, према основаним наводима захтева за заштиту законитости и подацима у списима предмета, окр. Д.А. је у првостепеном поступку пред Основним судом у Пожеги имао изабраног браниоца - адвоката М.С., по пуномоћју приложеном списима предмета, па је првостепени суд, сходно цитираним одредбама поступка, био дужан да првостепену пресуду достави и браниоцу окр. Д.А.

 

                        То првостепени суд није учинио, односно у списима предмета нема доказа да је првостепену пресуду доставио и браниоцу окр. Д.А., адвокату М.С., а ни другостепени суд, пре доношења одлуке о жалбама Основног јавног тужиоца у Пожеги и окр. Б.П. изјављеним против првостепене пресуде, није отклонио наведени пропуст (враћањем предмета првостепеном суду ради уручења првостепене пресуде браниоцу окр. Д.А.). На тај начин, ускраћена је могућност браниоцу окр. Д.А. да евентуално изјави жалбу против првостепене пресуде и тиме је повређено право овог окривљеног на правни лек и одбрану у жалбеном поступку.

 

                        Како су повреде одредаба поступка о којима је реч биле од утицаја на законито и правилно доношење другостепене пресуде, а имајући у виду и обавезу другостепеног суда да о свим жалбама против исте пресуде одлучује једном одлуком (члан 385. став 3 ЗКП), укидање побијане другостепене пресуде је неопходно, па је и предлог у том правцу изнет у захтеву за заштиту законитости основан.

 

                        Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је уважењем захтева за заштиту законитости, а на основу   члана 425. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде, с тим да ће  другостепени суд приликом поновног одлучивања отклонити учињене повреде закона имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди. 

 

Записничар - саветник                                                Председник већа - судија

Наташа Бањац, с.р.                                                      Јанко Лазаревић, с.р.