Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужени, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23, у даљем тексту: ЗПП).

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У овој правној ствари правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву за накнаду материјалне штете због повреде ауторског права тужиоца неовлашћеним објављивањем фотографије, тако што је исти делимично усвојен, у чињенично-правној ситуацији да је тужилац аутор фотографије ''ББ'', која фотографија је, дана ...2016. године, објављена на интернет порталу туженог без сагласности тужиоца, назначења његовог имена или псеудонима као аутора и у измењеној и непотпуној форми, па је одлучено са позивом на чланове 19, 169, 170. и 205. Закона о ауторским и сродним правима. Институт изузетне дозвољености ревизије резервисан је за питања из домена примене материјалног права. Имајући у виду разлоге на којима су засноване пресуде нижестепених судова у примени материјалног права, да се накнада материјалне штете индивидуализује, те да је побијаном пресудом другостепени суд одлучио одговарајућом применом материјалног права према утврђеном чињеничном стању и висину имовинске штете правилно утврдио користећи ценовник УЛУПУДС-а, односно Прегледа минималних цена фотографије УЛУПУДС-а, који представља једини званични преглед накнада издат од стране струковног удружења, то у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права.

Како на основу изнетог произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. става 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Према члану 214а. Закона о ауторским и сродним правима („Службени гласник РС“ бр. 104/09...66/19), спорови из ауторског и сродних права не сматрају се споровима мале вредности ( став 3.), а ревизија је увек дозвољена у овим споровима када се не односе на имовинско-правни захтев (став 4.). Како се тужбени захтев у конкретном случају односи на потраживање у новцу, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору поднета је 16.11.2020. године, а преиначена 06.04.2022. године. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде износи 63.200,00 динара.

Имајући у виду да се у овој правној ствари ради о имовинскоправном спору у коме вредност побијаног дела предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.

Како састав одговора на ревизију није трошак који је био неопходан за одлуку Врховног суда, то је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка, о чему је одлучено у ставу трећем изреке решења, у складу са чланом 165. ЗПП.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић