Пресудом Апелационог суда у Београду Гж3 438/22 од 08.03.2023. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу првом изреке и тужба је одбачена у погледу захтева којим је тражено да се утврди да је објавом фотографије записа лика тужиоца у медију и на насловној страни недељног листа „Илустрована политика“ број .../... у издању од ... 2020. године повређено тужиочево право на приватност. Ставом другим изреке, потврђена је првостепена пресуда у ставу другом, трећем и петом изреке и у том делу жалбе тужиоца и тужених су одбијене као неосноване. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену у потврђујућем делу и одлуци о трошковима (ставови други и трећи изреке), тужени су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на ревизију са захтевом за накнаду трошкова његовог састава.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 403. ЗПП, која прописује услове за изјављивање ревизије, предвиђено је да се ревизија може изјавити против правноснажне пресуде донете у другом степену (става 1. овог члана) и увек је дозвољена када је то посебним законом прописано (става 2. овог члана). Одредбом става 3. истог члана прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима када се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретностима или потраживање у новцу, на предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Дакле, члан 403. ЗПП регулише општа правила о праву на ревизију, ако другачије није прописано посебним законом. Чланом 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима, прописано је да је ревизија дозвољена против другостепене пресуде, ако је тужбени захтев одбијен. Према ставу 2. исте законске одредбе, у парници по тужби за накнаду штете, ревизију из става 1. овог члана могу изјавити и тужилац и тужени.

Сходно члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, ревизија је недозвољена ако је изјављена против пресуде која по закону не може да се поднесе.

Тужбом поднетом 30.10.2020. године тужилац је тражио да се тужени солидарно обавежу да му накнаде нематеријалну штету због претрпљеног душевног бола услед повреде права на приватност. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде износи 70.000,00 динара.

Како се дозвољеност ревизије тужених у односу на предметно новчано потраживање испитује према општем правилу садржаном у члану 403. став 3. ЗПП и зависи од вредности предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде, који у конкретном случају очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни суд нашао да ревизија тужених није дозвољена.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Применом члана 165. става 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП, Врховни суд је одбио захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију, јер то нису трошкови потребни за вођење ове парнице.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић