![](/sites/default/files/grb-srb-mali.jpg)
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 458/2023
06.09.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против туженог ББ из ..., ради накнаде штете, одлучујући о сукобу месне надлежности између Основног суда у Лебану и Првог основног суда у Београду, у седници већа одржаној дана 06.09.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у по поднетој тужби НАДЛЕЖАН је Основни суд у Лебану.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац је Основном суду у Лебану поднео тужбу за накнаду материјалне и нематеријалне штете, са наводом да су му милијардску вредност штете од ... евра направили фалсификовањем исправа, пуштајући лажи, кријући да је он ВВ. Тужба је потписана ћириличним великим словима ГГ.
Поступајући по тужби наведене садржине, Основни суд у Лебану се решењем П 1351/22 од 03.11.2022. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да по правноснажности решења списе предмета достави Првом основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду за поступање. У разлозима одлуке се позива на одредбе чланова 19. став 2, 39. став 1. и 20. став 1. ЗПП, на основу којих налази да је за поступање месно надлежан суд опште месне надлежности према означеном пребивалишту туженог у тужби.
Први основни суд у Београду није прихватио надлежност, већ је актом П 4925/23 од 22.08.2023. године изазвао сукоб надлежности, указујући да је при означеној вредности предмета спора по члану 27. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова за поступање стварно надлежан Виши суд у Београду.
Решавајући настали сукоб надлежности на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни суд налази да је за поступање по поднетој тужби надлежан Основни суд у Лебану.
Парнични поступак покреће се тужбом (члан 191. ЗПП). Тужба мора да садржи одређен захтев у погледу главне ствари и споредних тражења, чињенице на којима тужилац заснива захтев, доказе којима се утврђују ове чињенице, вредност предмета спора, као и друге податке које мора имати сваки поднесак (члан 98. и члан 192. став 1. ЗПП). Поднесци морају да буду разумљиви, да садрже све оно што је потребно да би по њима могло да се поступи, а нарочито: означење суда, име и презиме, пословно име привредног друштва или другог субјекта, пребивалиште или боравиште, односно седиште странака, њихових законских заступника или пуномоћника ако их имају, предмет спора, садржину изјаве и потпис подносиоца (члан 98. став 3. ЗПП). Ако је поднесак неразумљив или непотпун (члан 98. став 3.), суд ће странци која нема пуномоћника да врати поднесак ради исправке, осим ако законом није другачије прописано. Ако суд врати поднесак странци ради исправке или допуне, одредиће рок од осам дана за поновно подношење поднеска. Ако поднесак буде исправљен, односно допуњен и поднет суду у року одређеном за допуну или исправку, сматраће се да је поднет суду оног дана када је први пут био поднет. Сматраће се да је поднесак повучен ако не буде враћен суду у одређеном року, а ако буде враћен без исправке, односно допуне, одбациће се (члан 101. ставови 1. – 4. ЗПП). Суд по претходном испитивању тужбе доноси решење којим се тужба одбацује, ако утврди да је тужба неразумљива или непотпуна (члан 294. став 1. тачка 7. ЗПП).
Суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда, најкасније у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу. Ако се тужба не доставља туженом на одговор, суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема тужбе. Суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу (члан 19. ставови 1. – 3. ЗПП).
Из цитираних законских одредби произилази да је уредност тужбе, као процесна претпоставка услов за поступање суда везано за испитивање месне надлежности. При томе, суд по службеној дужности има могућност да се огласи месно ненадлежним само уколико постоји искључива месна надлежност неког другог суда, чега у конкретном случају нема. Наиме, у парницама за накнаду вануговорне штете, по одредбама Закона о паричном поступку, није предвиђена искључива надлежност одређеног суда.
Произилази да је за поступање у овој фази поступка надлежан суд коме је тужилац поднео тужбу, што је у конкретном случају Основни суд у Лебану.
Из изнетих разлога, одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић