Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажног решења против којег је захтев за заштиту законитости поднет, а након оцене навода изложених у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Николе Столића, је основан.

По налажењу Врховног суда, основано бранилац окривљенoг АА у захтеву указује да је доношењем решења Вишег суда у Сремској Митровици 6Кв-731/23 од 15.11.2023. године учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) Законика о кривичном поступку (ЗКП), јер су у доношењу другостепеног побијаног решења којим је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Сик-137/23 од 01.11.2023. године (којим је одбијена као неоснована молба браниоца окривљеног да казну затвора у трајању од 1 године по правноснажној пресуди Вишег суда у Сремској Митровици 1Кж1-275/22 од 13.12.2022. године издржава у просторијама у којима станује) учествовале судије Горан Гњидић, као председник већа и судија Марица Јолић, као члан већа, који су морали бити изузети с обзиром да су у истом предмету учествовали у већу Вишег суда у Сремској Митровици које је пресудом 1Кж1-275/22 од 13.12.2022. године које је уважило жалбу Основног јавног тужиоца у Сремској Митровици и преиначило првостепену пресуду само у делу одлуке о кривичној санкцији у том смислу што је одређено да ће се казна затвора која је изречена првостепеном пресудом издржавати у установи за извршење кривичних санкција.

Одредбама члана 37. став 1. тачка 1) до 4) ЗКП предвиђене су ситуације у којима се судија или судија поротник мора изузети од вршења судијске дужности у одређеном предмету, због неког одређеног односа и повезаности судије са учесницима поступка или са предметом.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Одредба члана 38. став 1. ЗКП, обавезује судију да прекине сваки рад на предмету уколико постоје разлози за његово изузеће предвиђени одредбом члана 37. став 1. ЗКП.

Чланом 36. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција прописано је да на поступак пред судијом за извршење кривичних санкција сходно се примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Из списа предмета произилази да је окривљени АА првостепеном пресудом Основног суда у Сремској Митровици К-221/22 од 03.08.2022. године осуђен на казну затвора у трајању од 1 године, у коју се урачунава време проведено у притвору од 23.06.2022. године до 03.08.2022. године, с тим што је одређено да ће се изречена казна затвора извршити на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује уз примену електронског надзора. Одлучујући по жалби Основног јавног тужиоца у Сремској Митровици, Виши суд у Сремској Митровици је у већу састављеном од судија Горана Гњидића, као председника већа и судија Марице Јолић и Загорке Радуловић, као чланова већа, пресудом 1Кж1-275/22 од 13.12.2022. године првостепену пресуду преиначио само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је одредио да ће се изречена казна затвора издржавати у установи за извршење кривичних санкција.

Одлучујући о молби осуђеног за извршење казне затвора у просторијама у којима станује судија за извршење кривичних санкција је решењем Сик-137/23 од 01.11.2023. године одбио као неосновану молбу, а поводом жалбе браниоца окривљеног изјављене против тог решења Виши суд у Сремској Митровици је решењем 6Кв-731/23 од 15.11.2023. године жалбу одбио као неосновану у већу састављеном од судија Горана Гњидића, председника већа, и судија Марице Јолић и Милке Рађевић, чланова већа.

Имајући у виду све напред наведено, учешће судија Горана Гњидића и Марице Јолић у доношењу решења Вишег суда у Сремској Митровици 6Кв-731/23 од 15.11.2023. године којим је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена на решење судије за извршење кривичних санкција којим је одбијена као неоснована молба за извршење казне затвора у просторијама у којима станује окривљени уз примену мере електронског надзора, а који су претходно учествовали и у доношењу правноснажне пресуде Вишег суда у Сремској Митровици 1Кж1-275/22 од 13.12.2022. године, представља законом предвиђени разлог за обавезно изузеће судија од вршења судијске дужности у том предмету у смислу члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, јер су исти учествовали у доношењу мериторне одлуке у погледу одлуке о казни, па су се морали изузети од даљег поступања у поступку за извршење кривичних санкција сходно одредби члана 36. Закона о извршењу кривичних санкција која упућује на сходну примену одредаба Законика о кривичном поступку, пошто се учешће наведених судија у раду на предмету има посматрати као једна целина.

Сходно наведеном, по налажењу Врховног суда доношењем побијаног решења Вишег суда у Сремској Митровици 6Кв-731/23 од 15.11.2023. године учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, услед које повреде је укидање побијаног решења нужно.

У поновном поступку Виши суд у Сремској Митровици ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне, конкретне и аргументоване разлоге.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Николе Столића и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                     Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић