
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 17151/2023
14.09.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у правној ствари извршног повериоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Младеновић, адвокат из ..., против извршног дужника Република Србија, Високи савет судства, Привредни суд у Лесковцу, кога заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, одлучујући о ревизији извршног повериоца изјављеној против решења Основног суда у Лесковцу Ипв И 1072/21 од 25.03.2022. године, у седници већа одржаној 14.09.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији извршног повериоца изјављеној против решења Основног суда у Лесковцу Ипв И 1072/21 од 25.03.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија извршног повериоца изјављена против решења Основног суда у Лесковцу Ипв И 1072/21 од 25.03.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Лесковцу Ипв И 1072/21 од 25.03.2022. године, делимично је усвојен приговор извршног дужника и преиначено решење о извршењу јавног извршитеља Александре Антић из ... ИИ 1804/21 од 15.11.2021. године, у делу одлуке о трошковима извршног поступка, тако што су утврђени трошкови извршног поступка у износу од 10.500,00 динара, док је вишак трошкова извршења до износа од 25.800,00 динара одбијен као неоснован. У осталом делу, решење јавног извршитеља Александре Антић из ... ИИ 1804/21 од 15.11.2021. године остало је неизмењено.
Против наведеног решења, извршни поверилац је благовремено изјавио ревизију у смислу члана 404. ЗПП, ради разматрања правног питања у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-Ус, 74/13-Ус, 55/14, 87/18, 18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији извршног повериоца као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, јер у конкретном случају по питању трошкова поступка не постоји потреба за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана, нити за разматрањем питања од општег интереса, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 39. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл.гласник РС“ 106/15, 106/16, 113/17, 54/19, 9/20), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 27. Закона о извршењу и обезбеђењу, који садржи специјална правила поступка извршења, прописано је да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија, нити понављање поступка.
Како је побијаним решењем одлучено у поступку извршења у коме је према члану 27. Закона о извршењу и обезбеђењу искључено право на изјављивање ревизије, то је ревизија извршног повериоца недозвољена у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић