Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 79/2012
16.10.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

                        Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Веска Крстајића, Биљане Синановић и Горана Чавлине, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.Р., због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114. став 1.тачка 1. Кривичног законика у вези члана 30. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 747/12 од 12.09.2012. године, подигнутом против правноснажних решења Апелационог суда у Крагујевцу Кр 24/12 од 06.06.2012. године, и Кр. 33/12 од 02.08.2012. године, у седници већа одржаној у смислу члана 422. став 3. Законика о кривичном поступку у присуству окривљеног С.Р., дана 16.10.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

                        ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 747/12 од 12.09.2012. године, подигнут против правноснажних решења Апелационог суда у Крагујевцу Кр 24/12 од 06.06.2012. године, и Кр. 33/12 од 02.08.2012. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кр 24/12 од 06.06.2012. године против окривљеног С.Р. продужен је притвор из законских разлога предвиђених чланом 142. став 1. тачка 3. ЗКП који је одређен решењем  истражног судије Вишег суда у Чачку Ки 13/12 од 10.03.2012. године, због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 1. КЗ у вези члана 30. КЗ и др, а који му се рачуна од 09.03.2012. године када је лишен слободе и продужен решењем Вишег суда у Чачку Кв. 68/12 од 06.04.2012. године за највише 2 (два) месеца, тако да притвор по овом решењу може трајати најдуже до 06.08.2012. године.

 

                        Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Кр. 33/12 од 02.08.2012. године, против окривљеног С.Р., продужен је притвор из законских разлога предвиђених чланом 142. став 1. тачка 3. ЗКП, који је одређен решењем истражног судије Вишег суда у Чачку Ки 13/12 од 10.03.2012. године, због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 1. КЗ у вези члана 30. КЗ и др, а који се рачуна од 09.03.2012. године, када је лишен слободе, за највише један месец, тако да по овом решењу може трајати најдуже до 02.09.2012. године.

 

                        Против наведених решења Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз 747/12 од 12.09.2012. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП у вези члана 144. став 3. ЗКП и члана 144. став 1. и 2. ЗКП са предлогом да се захтев уважи и констатује да је доношењем одлука о продужењу притвора за време које је краће од дужине притвора који је предвиђен одредбом члана 144. став 1, 2 и 3 ЗКП, Апелациони суд у Крагујевцу у два наврата учинио битну повреду одредаба кривичног поступка у корист окривљеног С.Р.

 

            Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП, у присуству окривљеног С.Р. а у одсуству уредно обавештених Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног адв. И.Ч., на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

 

                        Захтев за заштиту законитости је неоснован.

 

                        Према наводима захтева доношењем побијаних решења, Апелациони суд у Крагујевцу је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП , а која се састоји у противречности у самој изреци решења приликом продужења притвора за два месеца односно за један месец, а при том није дао разлоге двоструком скраћењу трајања притвора окривљеном, односно због чега није применио на адекватан начин одредбу члана 144. став 1, 2. и 3. ЗКП, чиме је учинио наведену битну повреду.

 

                        Међутим, изложене наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

 

                        Наиме, одредба члана 144. став 1. ЗКП односи се на трајање притвора од месец дана од дана лишења слободе по решењу истражног судије, ставом 2 истог члана је прописано да се притвор по одлуци већа може продужити највише за два месеца, а ставом три члана 144. ЗКП, да веће непосредно вишег суда може на образложени предлог истражног судије или јавног тужиоца из важних разлога продужити притвор највише за још три месеца.

 

                        Из наведене законске одредбе, произилази да је суд овлашћен да продужи притвор и може га продужити у границама одређеним закоником и у границама предлога, с тим што наведени рокови, представљају најдужу могућност трајања притвора у истрази, но они могу бити и мањи.

 

                        Предлог за продужење притвора мора бити поднет тако да решење по њему може бити донето и саопштено притвореном лицу и пре него што протекне рок до кога притвор по претходном решењу може најдуже трајати.

 

                        Под роком трајања притвора подразумева се рок одређен у решењу, којим је притвор одређен или продужен и може бити краћи од рока законом одређеног најдужег трајања.

 

                        У оба конкретна случаја, према изреци решења притвор је продужен за највише два месеца, односно највише месец дана, те је одређено да може трајати најдуже до 06.08.2012. године, односно до 02.09.2012. године.

 

                        Дакле, у побијаним решењима наведено је да се притвор продужава не за два односно један месец већ „за највише“ два односно један месец, те су утврђени тачни рокови трајања притвора и то до 06.08.2012. године, односно 02.09.2012. године.

 

                        Како је према члану 144. став 3. ЗКП суд овлашћен да продужи притвор највише за три месеца, то продужењем притвора у новим роковима који су мањи од три месеца, није повређен закон, јер суд има право и да притвор одреди и у краћем трајању.

 

                        Налазећи, из изнетих разлога, да наведеним решењима нису  учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. у вези члана 144. став 3. ЗКП и чл. 144. ст. 1.  и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости оценио неоснованим и на основу одредбе члана 30. став 1, 32. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116/08) а применом члана 24. став 7,  и на основу члана 424. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Записничар-саветник                                                                     Председник већа

 

Мила Ристић,с.р.                                                                                      судија

                                                                                                         Бата Цветковић,с.р.