Испитујући правилност побијане пресуде применом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 са изменама и допунама), Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био власник и законски заступник Предузећа „Перале“ доо, које је оснивач фирме „Перале градња“ доо, у односу на која правна лица је вођен стечајни поступак. До брисања из регистра Агенције за привредне регистре, „Перале градња“ доо се бавила грађевинском делатношћу, те је за потребе изградње стамбено-пословног објекта у ... дана 19.10.2007. године са „Volksbank“ закључила уговор о кредиту у износу од 750.000 евра. На основу предате документације фирми „Перале градња“ доо је издата грађевинска дозвола, да би накнадно била уочена несагласност приложеног извода из земљишних књига и стања важећег катастра непокретности, који је на снагу ступио дана 30.10.2006. године. Привредно друштво „Перале градња“ доо се Републичком геодетском заводу – Служби за катастар непокретности обраћао ради враћања у пређашње стање и усаглашавања података о облику и површини грађевинске парцеле на којој је одобрена градња, али је по покретању стечајног поступка и одустанку стечајног управника од понетог предлога, тај управни поступак обустављен. „Перале градња“ доо је против тужене Републике Србије – Републичког геодетског завода водила парницу за накнаду материјалне штете у износу од 51.243.300,00 динара и нематеријалне штете у износу од 12.000.000,00 динара, који поступак је окончан одбијањем тужбеног захтева, пресудом Привредног суда у Крагујевцу П 22/12 од 05.07.2012. године, потврђеном пресудом Привредног апелационог суда у Крагујевцу Пж 7201/13 од 04.06.2014. године.

Применом чланова 154. и 155. ЗОО, који регулишу правни институт накнаде штете и чланова 170. и 172. ЗОО, који регулишу питање одговорности правног лица за штету коју његов запослени у раду или у вези са радом причини трећим лицима, доведедним у вези са одредбама Закона о предузећима и Закона о привредним друштвима, према којим прописаима је имовина привредног друштва одвојена од имовине оснивача, нижестепени судови су закључили да тужилац, као физичко лице које у овом поступку потражује накнаду стварне штете у виду пропале имовине својих фирми и измакле добити у висини њихове неостварене зараде, није активно легитимисан, због чега су тужбени захтев као неоснован одбили.

Према становишту Врховног суда, побијана одлука је заснована на правилној примени материјалног права.

Чланом 44. став 1. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“ број 36/11 са изменама и допунама) прописано је да имовину друштва, у смислу овог закона, чиме ствари и права у власништву друштва, као и друга права друштва.

Чланом 2. истог закона прописано је да је привредно друштво правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити, а чланом 8. Закона регулисане су правне форме друштва.

Оба предузећа чији је тужилац био једини власник и законски заступник, сходно члану 9. став 1. тачка 3. Закона, била су основана као друштво са ограниченом одговорношћу и располагала су сопственом имовином у висини оснивачког улога и добити остварене обављањем делатности за коју су регистрована.

Чланом 18. став 2. Закона регулисани су случајеви злоупотребе имовине друштва од стране чланова друштва, што указује на засебан субјиктивитет привредног друштва и његове имовине у односу на оснивача и овлашћења оснивача и законског заступника у односу на имовину правног лица.

Дакле, како је правни субјективитет оснивача, односно власника привредног друштва, одвојен од субјективитета привредног друштва, тужилац који из стечајних поступака проведених у односу на наведене привредне субјекта није остварио никаква права, у поступку за накнаду штете настале на имовини правног лица не може остварити тражену правну заштиту.

На правилност побијане одлуке не утиче ревизијски навод да за обавезе своје фирме оснивач гарантује својим улогом и уделом у правном лицу, јер је оснивачки улог имовина привредног субјекта, а уделом у приходу оствареном пословањем, као капиталу правног лица, власник, односно оснивач или члан привредног друштва не може располагати противно члану 18. став 2. Закона о привредним друштвима, а евентуално, законом дозвољено располагање оствареном добити привредног друштва управо се и сматра приходом физичког лица, који сходно члану 85. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“ број 24/01 да изменама и допунама) подлеже опорезивању.

На основу свега изложеног, применом члана 414. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке. Захтев тужене за накнаду трошка ревизијског поступка у висини награде за састав одговора на ревизију одбијен је као неоснован применом члана 154. ЗПП, јер се не ради о потребном трошку.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић