Против наведених правноснажних прешења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА, ББ и ВВ, адвокат Емир Калић, без навођења законског основа, а из образложења захтева произилази да је исти поднет због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд у целини или делимично укине побијана решења и предмет врати на поновну одлуку органу поступка или да побијана решења преиначи у целини или делимично, тако што ће поред досуђених трошкова другостепеним решењем браниоцу окривљеног досудити и преостале тражене трошкове делимично или у потпуности.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених указује да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, тако што је одлучено да на име приступа сваком неодржаном рочишту адвокату не припада и износ од 100 поена за сваки започети сат, с обзиром да се не ради о одржаној процесној радњи, а што није у складу са чланом 10. став 2. Тарифе о наградама и накнада за рад адвоката.

Из списа предмета произилази да су пресудом Вишег суда у Новом Пазару Кж1 82/23 од 08.08.2023. године окривљени АА, ББ и ВВ на основу члана 423. став 1. тачка 2) ЗКП ослобођени од оптужбе да су изршили кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 1. у вези са чланом 33. у стицају са кривичним делом тешке телесне повреде из члана 121. став 1. у вези члана 33. КЗ и да је одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, сходно одредби члана 265. став 1. ЗКП.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе изрећиће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.) као и награда вештака и стручног саветника падају на терет буџетских средстава суда.

Тарифним бројем 3. став 1. Тарифе о наградама и накнада за рад адвоката („Службени гласник РС“, бр. 43/23) прописано је да за сваки одржани главни претрес, рочиште или седницу већа којима је присуствовао, адвокату припада награда из Тарифног броја 1, а за сваки неодржани главни претрес, рочиште или седницу већа, на које је приступио адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1, а ставом 2. истог Тарифног броја, прописано је да за присуствовање главним претресима, рочиштима или седницама већа, поред награде за одбрану, адвокату припада и награда у износу од 100 поена за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак главног претреса, рочишта или седнице већа био заказан.

Тарифним бројем 10. став 2. Тарифе о наградама и накнада за рад адвоката, који регулише заступање и одбрану у прекршајном поступку и поступку привредних преступа, прописано је да за присуствовање претресима одржаним или неодржаним адвокату припада, поред награде за заступање и награда за сваки започети сат, рачунајући од времена када је почетак био заказан у износу од 100 поена.

По налажењу Врховног суда, сходно Тарифном броју 3. став 1. и 2. Тарифе о наградама и накнада за рад адвоката, правилан је став нижестепених судова да браниоцу окривљених не припада награда у износу од 100 поена за сваки започети сат за приступање на неодржани главни претрес, јер се Тарифним бројем 3. став 2. Тарифе о наградама и накнада за рад адвоката регулише само присуствовање одржаним главним претресима, а не регулише се награда за приступање на неодржани главни претрес, из чега произилази, да у том случају, бранилац нема право на накнаду за сваки започети сат, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљених којима се упућује на примену Тарифног броја 10. став 2. Тарифе о наградама и накнада за рад адвоката, која регулише заступање и одбрану у прекршајном поступку и поступку привредних преступа, неосновани.

Бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости наводи да је суд одбио да накнади трошкове везане за приступ браниоца поверљивом разговору са осумњиченим АА пред ПУ Нови Пазар дана 11.01.2020. године, као и присуство саслушању осумњиченог пред ПУ Нови Пазар од 13.01.2020. године.

Из списа предмета произилази да је адвокат Емир Калић Основном суду у Новом Пазару дана 22.09.2023. године доставио трошковник у коме нису тражени трошкови везани за приступ браниоца поверљивом разговору са осумњиченим АА пред ПУ Нови Пазар дана 11.01.2020. године, као и присуство саслушању осумњиченог пред ПУ Нови Пазар од 13.01.2020. године, нити је побијаним решењима о тим трошковима одлучивано, па је Врховни суд изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљених оценио као неосноване.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених наводи се и да је неоснован став суда да предлог за укидање мере забране напуштања боравишта и жалба на решење о том предлогу спадају у остале поднеске, обзиром да је то еквивалент предлогу за укидање притвора, као и да је неоснован став суда да браниоци нису имали право на увећање од 50% за трошкове на име подношења жалбе на одређивање притвора од 04.12.2019. године.

Изнете наводе захтева браниоца окривљених, Врховни суд оцењује неоснованим.

Наиме, на исте повреде кривичног закона са истоветним образложењем одбрана окривљених указивала је у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је оценио ове жалбене наводе неоснованим и о томе, на страни 5. став 2. и 4. образложења своје одлуке, изнео довољне и јасне разлоге, које Врховни суд у свему прихвата као правилне, те на ове разлоге, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП и упућује.

Бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости наводи да је неоснован став суда да окривљени немају право на накнаду трошкова на име састављања пуномоћја.

По налажењу Врховног суда, састављање пуномоћја представља радњу којом се омогућава летимисање адвоката као браниоца окривљених и не представља оправдани поднесак којим се указује на чињенице које говоре у прилог одбрани, нити је као такав прописан Тарифом о наградама и накнада за рад адвоката, па су изнети наводи браниоца окривљених оцењени као неосновани.

Бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости истиче да је другостепени суд погрешно досудио износ од 76.500,00 динара на име поверљивог разговора са три осумњичена пред ОЈТ у Новом Пазару, као и на име приступа саслушању осумњичених пред ОЈТ у Новом Пазару и на рочиште за одређивање притвора, обзиром да није реч о једној предузетој радњи у сваком поједичаном случају који се увећава за 100% на име одбране три окривљена, већ је реч о сукцесивно предузиманим радњама које су вршене у различитим данима, те је за сваку појединачну радњу код сваког од окривљених морало доћи до одговарајућег увећања у износу од 100%, јер је реч о заступању три окривљена, па је према томе за заступање АА суд требао досудити пун износ за све предузете радње пред ОЈТ односно поверљив разговор, саслушање обављено пред наведеним органом, као и приступ на рочиште за одређивање притвора пред надлежним судом. Бранилац у захтеву наводи да је за поступање у односу на окривљеног ББ суд требао да досуди пун износ тарифе увећан за 50%, обзиром да у том тренутку бранилац поступао у односу на два окривљена - АА и ББ, и то за предузете радње пред ОЈТ-ом, односно поверљив разговор за саслушање обављено пред наведеним органом, као и за приступ на рочиште за одређивање притвора пред надлежним судом. Бранилац у захтеву наводи да је за поступање у односу на окривљеног ВВ, суд требало да досуди пун износ тарифе увећан за 100%, обзиром да је у том тренутку бранилац поступао у односу на три окривљена АА, ББ и ВВ и то за предузете радње пред ОЈТ-ом, односно поверљив разговор за саслушање обављено пред наведеним органом, као и за приступ на рочиште за одређивање притвора пред надлежним судом.

По налажењу Врховног суда, изнетим наводима оспорава се начин обрачуна трошкова, чиме се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у побијаним решењима (члан 440. ЗКП), које у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом прописан разлог због кога окривљени и његов бранилац могу поднети захтев за заштиту законитости, па је поднети захтев у овом делу оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, у делу у коме је захтев одбијен као неоснован, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у коме је одбачен као недозвољен.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић