Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено су поднели браниоци окривљеног, адвокат Михајло Бакрач и адвокат Милош Цвијић због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или да побијане пресуде преиначи, тако да окривљеног ослободи од оптужбе, као и да у смислу одредбе члана 488. став 3. ЗКП извршење правноснажне пресуде одложи.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са поднетим захтевом за заштиту законитости, те нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу захтев за заштиту законитости недозвољен, односно нема законом прописан садржај.

Браниоци окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводе да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, односно да се правноснажне пресуде заснивају на незаконитом доказу, а као незаконит доказ браниоци означавају записник о испитивању сведока ББ од 18.07.2019. године и записник о испитивању сведока оштећене малолетне ВВ од 18.07.2019. године.

По питању записника о испитивању сведока ББ од 18.07.2019. године бранилац наводи да је исти испитан пред јавним тужицем, а јавни тужилац није упутио позив окривљеном и браниоцима за присуствовање испитивању наведеног сведока, те је предузео испитивање иако није постојало ни претходно одобрење судије за претходни поступак из члана 300. ЗКП. Ови наводи су били и предмет оцене другостепеног суда о чему је другостепени суд дао довољне и јасне разлоге на страни 3, пасус 1 образложења другостепене пресуде на које овај суд упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Иако браниоци наводе да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и при том означавају као незаконит доказ исказ оштећене ВВ. Браниоци суштински својим наводима оспоравају записник о исказу ове оштећене на тај начин што оспоравају разлоге суда у погледу релативизације овог доказа на који начин указују на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, Врховни суд указује да повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП постоји само када се пресуда заснива на незаконитом доказу а из самог захтева за заштиту законитости произилази да се пресуда не заснива на исказу оштећене ВВ јер је записник о испитивању оштећеног издвојен из списа предмета.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, то је у овом делу захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Врховни суд оценио као недозвољен.

Даље у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоци наводе да је побијаним пресудама учињена и повреда члана 33. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода са пратећим Протоколима.

Међутим, када се захтев за заштиту законитости подноси из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, то се према одредби члана 484. ЗКП уз захтев мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, а која је зајемчена Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним Протоколима.

Имајући у виду да у конкретном случају подносиоци захтева за заштиту законитости уз захтев нису доставили одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни суд нашао да у погледу ових повреда захтев за заштиту законитости нема прописан садржај.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног, то је Врховни суд у том делу на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП захтев одбио као неоснован, док је у преосталом делу на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) у вези члана 484. и 485. став 4. ЗКП, захтев одбацио и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић