Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Мирјане Андријашевић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ... и ЂЂ из ..., чији је заједнички пуномоћник Славољуб Гајић, адвокат из ..., против туженог Дома здравља ''Стари Град'' из Београда, ради утврђења ништавости анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3257/20 од 05.11.2020. године, у седници одржаној 13.09.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против става првог и другог изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3257/20 од 05.11.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против става првог и другог изреке пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3257/20 од 05.11.2020. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужилаца за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 3211/17 од 29.07.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован приговор литиспенденције истакнут у односу на тужиљу ДД у овој правној ствари. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље АА из ..., па је утврђено да је ништав анекс уговора о раду бр. .. од 31.01.2006. године, који је она закључила са туженим. Ставом трећим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље ББ из ..., па је утврђено да је ништав анекс уговора о раду бр. .. од 31.01.2006. године који је она закључила са туженим. Ставом четвртим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље ВВ из ..., па је утврђено да је ништав анекс уговора о раду бр. .. од 31.01.2006. године који је она закључила са туженим. Ставом петим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље ГГ, па је утврђено да је ништав анекс уговора о раду бр. .. од 31.01.2006. године који је она закључила са туженим. Ставом шестим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље ДД из ..., па је утврђено да је ништав анекс уговора о раду бр. .. од 31.01.2006. године који је она закључила са туженим. Ставом седмим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље ЂЂ из ..., па је утврђено да је ништав анекс уговора о раду бр. .. од 31.01.2006. године који је она закључила са туженим. Ставом осмим изреке, тужени је обавезан да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 548.625,00 динара.

Апелациони суд у Београду је, пресудом Гж1 3257/20 од 05.11.2020. године, ставом првим изреке, потврдио пресуду Првог основног суда у Београду П1 3211/17 од 29.07.2020. године, у ставу првом, другом, трећем, четвртом, петом, шестом и седмом изреке и жалбу туженог у том делу одбио, као неосновану. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу осмом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П1 3211/17 од 29.07.2020. године, па је обавезан тужени да плати тужиоцима на име трошкова парничног поступка износ од 476.250,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности до исплате, док је у преосталом делу захтев тужилаца за износ од још 72.375,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности до исплате, одбијен као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да плате туженом на име трошкова жалбеног поступка износ од 33.000,00 динара.

Против става првог и другог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Тужиоци су доставили одговор на ревизију туженог, са захтевом за накнаду трошкова састава одговора.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о посебној ревизији туженог.

Предмет тражене правне заштите је утврђење ништавости анекса уговора о раду закљученог између парничних странака, јер су засновани на различитом вредновању запослених радника код тужене за исти рад, а побијана одлука донета је применом одговарајућих одредби материјалног права. Одлуке приложене уз ревизију туженог, у смислу потребе уједначавања судске праксе, не односе се на предмете са истим правним основом и чињеничним стањем као у овој парници, па су без утицаја на одлучивање о посебној ревизији.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужене, у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбу ради утврђења ништавости анекса уговора о раду тужиоци су поднели 1.11.2017. године, па према природи тражене правне заштите ова парница спада у парнице из радних односа.

Одредбама Главе XXXIX Закона о парничном поступку, прописана су посебна правила за поступак у парницама из радних односа, док се остале одредбе овог Закона примењују када одредбама те главе Закона није другачије прописано (члан 436.).

Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија увек дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова, ревизија није дозвољена, осим уколико се тужбени захтев односи на новчано потраживање када се примењује општи режим допуштености овог правног лека и тада се о дозвољености ревизије одлучује према вредности предмета спора, у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Имајући у виду да су у конкретном случају не ради о парници из радног односа у смислу одредбе члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа већ утврђење ништавости анекса уговора о раду којима је измењена зарада тужилаца у износима који су испод новчаног износа за изјављивање ревизије из члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, то ревизија туженог није дозвољена.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео применом одредбе члана 413. Закона о парничном поступку.

Тужиоцима трошкови одговора на ревизију нису били потребни за вођење ове парнице на основу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку.

Из тог разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу трећем изреке донео применом одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић