Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Данило Петровић, због повреде закона из члана 485. ЗКП, не наводећи конкретно о којој повреди закона се ради, с тим што из образложења произилази да указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно на повреду одредаба члана 440. ЗКП, те на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење или да побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу у којем се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА истиче да је првостепени суд приликом доношења одлуке ценио исказе ВВ и ГГ које су дали у својству осумњичених лица дана 26.12.2019. године и дана 27.01.2020. године, а на којима се одлука не може заснивати.

Међутим, супротно наводима захтева, правноснажна пресуда није заснована искључиво на овим доказима, већ је, како је то наведено на страни 4 став први првостепене пресуде, суд чињенично стање утврдио и из писаних доказа изведених у току поступка, медицинске документације, форензичких доказа, те из исказа сведока ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ. Стога Врховни суд налази да у конкретном случају није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, због које је нужно укидање правноснажних пресуда како се то неосновано истиче у поднетом захтеву, па је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Данила Петровића у овом делу одбио као неоснован.

У преосталом делу, исти захтев одбачен је као недозвољен, из следећих разлога:

У осталом делу, бранилац Данило Петровић поднетим захтевом указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП истицањем да је у изреци на нејасан начин описано извршење предметног кривичног дела, те да у образложењу првостепене пресуде није наведено због чега суд не прихвата одбрану окривљеног АА, нити је образложено на који начин његова одбрана противречи осталим изведеним доказима. Надаље, бранилац указује и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање истицањем да у конкретном случају није на недвосмислен начин утврђено место извршења кривичног дела, нити којим опасним оруђем или другим средством је окривљени нанео повреде окривљеном ББ и полемише са исказима саслушаних сведока уз сопствену оцену доказа и закључак да првостепени суд није извршио детаљну анализу осталих изведених доказа.

Најзад, бранилац у захтеву указује и на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП, наводима да је првостепени суд неправилно узео у обзир чињеницу да је окривљени раније осуђиван, јер је у односу на окривљеног наступила законска рехабилитација, а што евентуално може бити предмет разматрања у посебном поступку за рехабилитацију, а не у поступку по захтеву за заштиту законитости.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, те због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања односно повреде члана 440. ЗКП, нити због повреде одредаба члана 441. став 1. ЗКП, то је Врховни суд захтев браниоца Данила Петровића у овом делу одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић