.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 22013/2022
26.01.2023. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Весне Станковић, Гордане Џакула и Јелене Ивановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милутин Димитријевић, адвокат из ..., против туженог Јавног стамбеног предузећа Крагујевац и Града Крагујевца, чији је заједнички заступник Градско јавно правобранилаштво Града Крагујевца, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 1446/21 од 30.06.2022. године, у седници већа одржаној 26.01.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље, изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 1446/21 од 30.06.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 1446/21 од 30.06.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом на основу признања Основног основног суда у Крагујевцу П 6264/20 од 02.12.2020. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев и обавезани су тужени да тужиљи, на име накнаде штетепо основу незаконите наплате накнаде за вођење матичне евиденције, за период од 01.08.2017. године до 30.06.2020. године, солидарно исплате износ од по 49 динара за сваки месец наведеног периода, са припадајућом законском затезном каматом. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка, а ставом трећим отказано рочиште за главну расправу заказано за 08.12.2020. године.
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж 1446/21 од 30.06.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиље и потврђено решење о трошковима поступка садржано у другом ставу изреке првостепене пресуде.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
Тужени Град Крагујевац је поднео одговор на ревизију.
Чланом 404. став 1. ЗПП прописано је да ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, будући да се ревизијом побија одлука о трошковима поступка, а да су судови донели одлуку да свака странка сноси своје трошкове, применом одредбе члана 156. ЗПП, с обзиром да је тужени није дао повод за тужбу и да је признао тужбени захтев пре упуштања у расправљање. Сходно наведеном, не постоји потреба за уједначавањем судске праксе по питању права на накнаду трошкова парничног поступка јер ово право тужиљи у конкретној ситуцији, није ускраћено ни смањено.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. у вези члана 420 ст. 1 и 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.
Одредбом члана 28. ЗПП прописано је да кад је за утврђивање стварне надлежности, састава суда, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима предвиђеним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1.). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).
Како се се ревизијом побија одлука о трошковима поступка, која не представља главно потраживање тужиље, ревизија није дозвољена.
На основу чл. 404. и 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Марина Милановић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
