Јавни извршитељ је вратио списе предмета Основном суду у Пироту уз допис од 14.12.2022. године, а овај суд уз допис од 20.12.2022. године још једном враћа списе предмета наведеном јавном извршитељу са поуком да се обрати Уставном суду за решавање сукоба надлежности. Након тога, јавни извршитељ подноси захтев за решавање сукоба надлежности Вишем суду у Пироту који се решењем Р 6/23 од 06.10.2023. године оглашава стварно ненадлежним за решавање сукоба надлежности између Основног суда у Пироту и јавног извршитеља Миљана Трајковића из Ниша и одређује да се списи предмета уступају Апелационом суду у Нишу као стварно и месно надлежном суду за решавање сукоба надлежности.

Апелациони суд у Нишу је уз допис Р 25/23 од 26.10.2023. године доставио предмет Врховном суду ради решавања сукоба надлежности. Навео је да је за поступање по предлогу извршног повериоца (од 18.03.2022. године) стварно и месно надлежан Привредни суд у Нишу, јер је извршни дужник у моменту подношења предлога за извршење (01.06.2015. године) био регистрован као предузетник и без утицаја је на стварну надлежност његовог брисање из регистра предузетника у току извршног поступка. Како се по мишењу Апелационог суда у Нишу ради о сукобу надлежности између суда опште и суда посебне надлежности, односно о сукобу јавног извршитеља чије је месна надлежност дефинисана подручејм Привредног суда у Нишу и Основног суда у Пироту, сматра да није заједнички непосредни виши суд у смислу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку, већ да је то Врховни суд којем је доставио предмет ради решавања сукоба надлежности.

Врховни суд налази да није надлежан за решавање насталог сукоба надлежности у смислу члана 22. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/22) у вези члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/2023).

У конкретном случају ради се о сукобу надлежности између јавног извршитеља и основног суда у погледу предузимања одређених процесних радњи у поступку извршења, а поводом предлога извршног повериоца за доношење решења које има дејство решења о извршењу и којим се послодавац извршног дужника обавезује да измири извршном повериоцу оброке зарада које није запленио и пренео на рачун извршног повериоца. Дакле, не ради се о сукобу основног суда и привредног суда, како то образлаже Апелациони суд у Нишу. Ради се о специфичном сукобу стварне надлежности који не познаје Закон о парничном поступку да би у овом случају сукоб надлежности решавао Врховни суд, будући да је одредбама члана 22. ЗПП прописано да сукоб надлежности између судова исте врсте решава заједнични непосредно виши суд (став 1), а да сукоб надлежности између судова разне врсте решава Врховни касациони суд (сада Врховни суд, став 2).

Дакле, потребно је да се ради о сукобу надлежности између судова да би Врховни суд био надлежан за решавање сукоба. Специфичност конкретног сукоба надлежности је да у овом сукобу не учествују два суда (како то налази Апелациони суд у Нишу) него основни суд као државни орган, са једне стране, и јавни извршитељ са друге стране, који обавља делатност као предузетник или члан ортачког друштва у коме су сви ортаци јавни извршитељи, при чему јавни извршитељ поступајући у предмету врши јавна овлашћења која су му поверена Законом о извршењу и обезбеђењу или другим законом.

Стога, да када дође до сукоба надлежности између првостепеног суда и јавног извршитеља око надлежности у спровођењу извршења (или обезбеђења) о том сукобу решава непосредно виши суд у односу на првостепени суд.

На основу наведеног, Врховни суд је вратио предмет Апелационом суду у Нишу како би исти доставио предмет Вишем суду у Пироту ради решавања сукоб надлежности између јавног извршитеља Милана Трајковића из Ниша и Основног суда у Пироту.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић