Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 344/11
25.08.2011. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа,  Јелене Боровац и Михаила Рулића, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Т.М. из Б, чији је пуномоћник Н.Ч, адвокат из Л, против туженог РБ  К доо, Л, ради накнаде штете, решавајући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Београду и Вишег суда у Београду, у седници већа одржаној 25.08.2011. године, донео је

 Р Е Ш Е Њ Е

                        За одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду П бр. 2486/2010 од 25.01.2011. године стварно је надлежан  Виши суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

                        Према стању у списима пресудом Другог основног суда у Београду - Судска јединица у Л. П бр. 2486/2010 од 25.01.2011. године одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да му на име накнаде за улагање и насипање јавног пута на кп. бр. ... КО П., којим се долази на непокретности тужиоца на кп. бр. ... КО П, која је експроприсана у корист туженог, исплати износ од 262.208,76 динара са законском затезном каматом почев од 07.10.2009. године до исплате. Тужилац је обавезан да туженом на име трошкова парничног поступка исплати износ од 4.550,00 динара.

                        Против наведене пресуде тужилац је изјавио жалбу Вишем суду у Београду.

                        Виши суд у Београду решењем Гж бр. 8878/11 од 22.06.2011. године огласио се стварно ненадлежним за одлучивање о жалби тужиоца и предмет уступио Апелационом суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

                        Апелациони суд у Београду није прихватио стварну надлежност, те је уз пропратни акт Гж бр. 3831/11 од 13.07.2011. године овом суду доставио списе ради решавања сукоба стварне надлежности.

                        Одлучујући о сукобу стварне надлежности у смислу одредбе члана 23. став 2. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 125/04, 111/09) у вези члана 55. став 1. и 53. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање по жалби тужиоца стварно надлежан Виши суд у Београду.

                        Тужилац је тужбом од 06.02.2008. године тражио да се обавеже тужени да му исплати износ од 130.000,00 динара, а поднеском од 22.10.2009. године преиначио је тужбу повећањем тужбеног захтева и то тако што је тражио исплату накнаде за извршена улагања у износу од 262.208,76 динара са законском затезном каматом, који износ је  испод 3.000 евра, будући да је на дан преиначења тужбе према средњем курсу НБС вредност 1 евра износила 93,20 динара (3.000 евра = 279.600,00 динара).

                        Одредбом члана 48. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 111/09, који се примењује од 29.12.2009. године) измењена је одредба члана 467. став 1. Закона о парничном поступку тако што је прописано да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази износ од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

                        Одредбом члана 23. став 2. тачка 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 116/08, 104/09), прописано је да Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на пресуде у споровима мале вредности.

                        Стога, у парницама које су по ступању на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр.111/09 од 29.12.2009. године),  постали спорови мале вредности из члана 467, 469, 474 и 490. Закона о парничном поступку, о жалбама на одлуке општинских судова – основних судова, сагласно цитираној законској одредби одлучује Виши суд, по правилима поступка која важе за спорове мале вредности из члана 478. став 1. и 2. Закона о парничном поступку.

                        У конкретном случају ради се о жалби изјављеној против пресуде Другог основног суда у Београду и то у спору мале вредности, будући да вредност предмета спора на дан преиначења тужбе не прелази износ од 3.000 евра. Стога је за поступање по жалби тужиоца у овом предмету стварно надлежан Виши суд, а у складу са одредбом члана 4. тачка 2. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава Виши суд у Београду, који је основан за подручје Првог основног суда у Београду и Другог основног суда у Београду.

                        Са изложеног, а на основу члана 23. став 2. ЗПП, одлучено je као у изреци.

                                                                                               Председник већа – судија

                                                                                               Снежана Андрејевић, с.р.