Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 24640/2023
18.10.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Матковић Стефановић и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у предмету извршења извршног повериоца Република Србија, Основни суд у Петровцу на Млави, коју заступа Државно правобранилаштво, против извршног дужника АА из ..., чији је пуномоћник Милош Стевић, адвокат из ..., ради наплате судске таксе, одлучујући о ревизији извршног дужника изјављеној против допунског решења Вишег суда у Пожаревцу Гж И 34/22 (2021) од 28.03.2022. године, у седници одржаној 18.10.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији извршног дужника изјављеној против допунског решења Вишег суда у Пожаревцу Гж И 34/22 (2021) од 28.03.2022. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија извршног дужника изјављена против допунског решења Вишег суда у Пожаревцу Гж И 34/22 (2021) од 28.03.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Допунским решењем Вишег суда у Пожаревцу Гж И 34/22 (2021) од 28.03.2022. године, одбијен је као неоснован захтев извршног дужника за накнаду трошкова извршног поступка.
Против правноснажног другостепеног решења извршни дужник је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).
Законом о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) су прописани услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку, онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или потребе новог тумачења права. Извршни дужник ревизијом оспорава допунско решење којим је одбијен његов захтев за накнаду трошкова извршног поступка. Имајући у виду наведено, Врховни суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер против решења којим се одлучује о захтеву странке за накнаду трошкова поступка, не може да се изјави посебна ревизија.
Сходно изнетом, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији извршног дужника, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, па је одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 27. Закона о извршењу и обезбеђењу – ЗИО („Службени гласник РС“, бр. 106/2015... 9/2020), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према одредби става 2. овог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Одредбом члана 27. ЗИО, прописано је да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија, нити понављање поступка.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о поступку по предлогу за извршење, у коме ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 27. ЗИО, да се ревизијом оспорава допунско решење о трошковима којим је одбијен захтев извршног дужника за накнаду трошкова извршног поступка, то ревизија извршног дужника није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић