Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Марија Стојменовић из ..., против туженог Града Лесковца, кога заступа Градско правобранилаштво Града Лесковца и Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете и чинидбе, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења садржаног у пресуди Вишег суда у Лесковцу Гж 4329/21 од 10.11.2022. године, у седници одржаној 26.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против решења садржаног у ставу другом изреке пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4329/21 од 10.11.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења садржаног у ставу другом изреке пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4329/21 од 10.11.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 6244/19 од 17.09.2021. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље и обавезани тужени Град Лесковац да тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 58.606,00 динара, настале на парцели тужиље КП бр. .. КО ..., услед изливања атмосферске воде из канала који се простире на .. и .., обе у КО ..., у власништву туженог Града Лесковца и КП бр. .. КО ..., у власништву Републике Србије, са законском затезном каматом од 24.07.2019. године до исплате. Ставом другим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље и обавезан тужени Град Лесковац да предузме све потребне и адекватне радње на уклањању опасности од штете тако што ће онемогућити изливање воде из канала који се простире преко КП бр. .. и .. обе у КО ..., у власништву туженог Града Лесковца и КП бр. .. КО ..., у власништву Републике Србије. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље према туженој Републици Србији којом је тражила да јој исплати износ од 58.606,00 динара на име штете настале на КП бр. .. КО ..., услед изливања атмосферске воде из канала који се простире на .. и .., обе у КО ..., у власништву Града Лесковца и и КП бр. .. КО ..., у власништву Републике Србије, са законском затезном каматом од 24.07.2019. године до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље према туженој Републици Србији, којом је тражила да предузме све потребне и адекватне радње на уклањању опасности од штете тако што ће онемогућити изливање воде из канала који се простире преко КП бр. .. и .., обе у КО ..., у власништву туженог Града Лесковца и КП бр. .. КО ..., у власништву Републике Србије. Ставом петим изреке, обавезан је тужени Град Лесковац да тужиљи на име трошкова поступка исплати износ од 211.268,00 динара, а у случају доцње са плаћањем, и законску затезну камату на досуђени износ почев од извршности одлуке до исплате. Ставом шестим изреке, обавезана је тужиља да друготуженом на име трошкова поступка исплати износ од 6.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 4329/21 од 10.11.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог Града Лесковца и потврђена првостепена пресуда у ставовима првом, другом, трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу петом изреке, тако што је обавезан тужени Град Лесковац да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 155.174,00 динара, а ако иста не плати у наведеном року, на досуђени износ трошкова има да плати и законску затезну камату од падања у доцњу до коначне исплате. Ставом трећим изреке, одређено је да првостепена пресуда у ставу шестом изреке остаје неизмењена. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев туженог Града Лесковца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног другостепеног решења садржаног у ставу другом изреке другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, предлажући да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, на основу члана 404. став 1. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11,...18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Ревизија је изузетно дозвољена, сагласно одредби члана 404. став 1. ЗПП, због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Наиме, ревизијом се побија одлука која не чини главни захтев, јер је њоме одлучено о трошковима поступка, чији се обрачун врши у свакој парници појединачно, применом процесног закона, Адвокатске и Таксене тарифе, према успеху у спору, узимајући у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице. Будући да се оспорава споредна одлука о процесном питању конкретног спора, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке применом члана 404. став 2. ЗПП.

Ревизија није дозвољена ни у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. ЗПП.

Одредбом члана 28. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, састава суда, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1.). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).

Имајући у виду да је у конкретном случају ревизија изјављена против другостепене одлуке о трошковима поступка, дакле против решења којим је одлучено о споредном тражењу странака, то ревизија није дозвољена, па је Врховни суд применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић