Пресудом Вишег суда у Сомбору Кж1 60/24 од 10.04.2024. године одбијене су као неосноване жалба ОЈТ Врбас и жалба браниоца окривљене, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене АА, адвокат Гвозден Гргур, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљену ослободити од оптужбе за наведена кривична дело или укине побијане пресуде и предмет врати на поновну одлуку.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа која је одржана без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да у радњама окривљене нема елемената кривичног дела за које је оглашена кривом и осуђена. Бранилац наводи да се у радњама окривљене стичу елементи прекршаја из члана 268. став 5. Закона о безбедности саобраћаја на путевима јер се у конкретном случају не ради о сачињавању, односно употреби лажне или праве исправе која је преиначена већ о оригиналној регистарској таблици која је постављена на друго возило, чиме указује и на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Супротно изнетим наводима, Врховни суд налази да правноснажним пресудама нису учињене повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП.

Кривично дело из члана 355. став 1. Кривичног законика чини лице које направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву или је набави ради употребе. Ставом 2. истог члана прописана је строжа казна уколико је дело из става 1. овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге књиге која се мора водити на основу закона.

Из чињеничног описа кривичног дела описаног у изреци првостепене пресуде, за које је окривљена АА оглашена кривом произилазе сва законска обележја два кривична дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, како објективна обележја, која се односе на радње окривљене – да је „ дана 16.12.2021. године у ... направила лажну исправу у намери да се таква исправа употреби као права, на тај начин што је пребацила регистарске ознаке са свог возила марке „Волво“ тип „ХС 60“ које регистарске ознаке припадају том возилу ... и ставила их на возило марке „Волво“ тип „ХС 90“, које возило није било регистровано, те пребацила и регистрациону налепницу која је припадала возилу марке „Волво“ тип „ХС 60“ на возило марке „Волво“ тип „ХС 90“, које није било регистровано....након чега је окривљена АА управљала возилом марке „Волво“ тип „ХС 90“, као и „дана 25.02.2022. године у ..... направила лажну исправу у намери да се таква исправа употреби као права, на тај начин што је пребацила регистарске ознаке са свог возила марке „Volkswagen“ тип „Лупо“ ... и ставила их на возило марке „Волво“ тип „ХС 60“, које возило је било регистровано и припадају му регистарске ознаке ..., након чега је употребила лажну исправу, на тај начин што је возилом марке „Волво“ тип „ХС 60“ на ком су се налазиле рег.ознаке ... кренула са кућног броја ...док није била заустављена од стране патроле полиције ПС Врбас..., тако и субјективна обележја кривичних дела која се тичу урачунљивости и умишљаја окривљене за извршење кривичног дела који укључује и свест о забрањености дела, као и намеру да се лажне исправе употребе као праве.

Из наведених разлога неосновано се поднетим захтевом браниоца окривљене указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, с обзиром да се у радњама окривљене стичу сви објективни и субјективни елементи два кривична дела из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, за која је окривљена оптужена и правноснажном пресудом оглашена кривом.

Поред тога, о околностима да се у конкретном случају радило о оригиналним регистарским таблицама које су постављене на друго возило, односно да се не ради о сачињавању односно употреби лажне или праве исправе која је преиначена, те позивање на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, односно повреду Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а не повреду Кривичног законика, одговарајући на наводе жалбе истоветне наводима из захтева за заштиту законитости, изјаснио се Виши суд у Сомбору, налазећи да су исти неосновани. У образложењу пресуде Кж1 60/24 од 10.04.2024. године је Виши суд у Сомбору дао јасне и довољне разлоге за свој став (страна 3 став шест и страна 4 став први и трећи), које разлоге Врховни суд у свему прихвата, и у смислу члана 491 став 2. ЗКП, на њих упућује.

И по оцени Врховног суда, регистарске таблице представљају јавне исправе јер их издаје надлежни државни орган у оквиру своје надлежности у прописаном облику, а њихова аутентичност је везана само за одређено возило за које су издате, због чега пребацивање регистарских ознака на возило за које нису издате значи радњу сачињавања лажне исправе, при чему је јасан и мотив овог поступка, да би се возило које не садржи регистарску ознаку могло употребити у јавном саобраћају. Из наведених разлога не ради се о прекршају из члана 268. став 5. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, нити о повреди члана 439. тачка 2) ЗКП, како то неосновано бранилац окривљене истиче у поднетом захтеву.

Поред тога, бранилац окривљеног као разлог подношења у захтеву истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, али наведену повреду не образлаже, па како захтев у том делу нема прописани садржај у смислу члана 484. ЗКП, то се Врховни суд у разматрање и оцену ових навода захтева за заштиту законитости није упуштао.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић