Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 337/2024
11.09.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Душан Петковић, адвокат из ..., против тужене „NLB Komercijalna banka“ АД Београд, чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости и исплате, одлучујући о сукобу месне надлежности између Основног суда у Нишу и Првог основног суда у Београду, у седници одржаној 11.09.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој правној ствари МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Трећи основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Нишу се решењем П 3005/2024 од 01.07.2021. године огласио месно ненадлежним за поступање у овој парници и одлучио да по правноснажности решења списе уступи на стварну и месну надлежност Првом основном суду у Београду. У разлозима одлуке наводи да је тужба против банке са седиштем у Београду, на адреси Булевар Михаила Пупина број 165в, ради утврђења ништавости одредбе уговора и стицања без основа поднета Основном суду у Нишу, а да је у одговору на тужбу тужена, пре упуштања у расправљање о главној ствари истакла приговор месне ненадлежности указујући да је месно надлежан суд опште надлежности, према регистрованом седишту тужене.
Први основни суд у Београду није прихватио надлежност, пошто је према адреси регистрованог седишта тужене (од 08.11.2023. године) за поступање месно надлежан Трећи основни суд у Београду.
Решавајући сукоб месне надлежности у смислу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11 ... 10/23), у вези са чланом 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), Врховни суд је оценио да је за поступање у овом спору месно надлежан Трећи основни суд у Београду.
Из списа предмета произилази да је тужилац 24.04.2024.године поднео тужбу Основном суду у Нишу, против тужене „NLB Komercijalne banke“ АД Београд, улица Булевар Михаила Пупина 165в, ради утврђења ништавости одредбе уговора о кредиту и исплате. Пошто је тужена у одговору на тужбу, пре упуштања у расправљање о главној ствари, истакла приговор месне ненадлежности Основног суда у Нишу, указујући да је за поступање надлежан суд опште месне надлежности по члану 40. став 2. Закона о парничном поступку, Основни суд у Нишу се огласио месно ненадлежним и одлучио да је за поступање надлежан Први основни суд у Београду.
Чланом 19. ЗПП предвиђено је да суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог огласи ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу (став 3.). Ако се тужба не доставља туженом на одговор, тужени може да истакне приговор месне ненадлежности најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу ако се припремно рочиште не одржава, а пре упуштања у расправљање, о чему суд мора да одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора (став 4.). Ако суд коме је предмет уступљен као надлежном сматра да је надлежан суд који му је предмет уступио или неки други суд, доставиће предмет суду који треба да реши овај судкоб надлежности у року од осам дана од дана пријема предмета (члан 21. став. 1.).
Из наведених законских одредби следи да је након истицања приговора ненадлежности Основни суд у Нишу правилно поступио у спору за утврђење ништавости одредбе уговора и исплату, пошто по одредбама Закона о парничном поступку не постоји нити општа, нити посебна надлежност тог суда за поступање. Међутим, за поступање није месно надлежан Први основни суд у Београду, већ Трећи основни суд у Београду, на основу одредби члана 40. став 2. Закона о парничном поступку и члана 3. став 1. тачка 6. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“ бр. 101/2013) према регистрованом седишту туженог. Чињеница да су одредбом члана 20. приложеног уговора о кредиту парничне странке за случај спора уговориле месну надлежност суда у Крушевцу, у конкретном случају је без утицаја на месну надлежност у смислу члана 65. ЗПП, пошто се ниједна странка није позвала на овај споразум.
Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
За тачност отправка
заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић