Предлагач је предлогом тражио да противник предлагача омогући предлагачу приступ актима и документима друштва који су ближе наведени у изреци првостепеног решења. Првостепени суд је утврдио да је предлагач члан Привредног друштва „Миротин“ ДОО Врбас са уделом од 33,33% у основном капиталу, а то друштво је контролни акционар овде противника предлагача, са уделом од 100% у основном капиталу друштва.

Код оваквог чињеничног стања, становиште је нижестепених судова да предлагач који није члан противника предлагача, односно нема непосредно капитал учешће у основном капиталу противника предлагача, није активно легитимисан да захтева да му се омогући увид у акте и документа противника предлагача. Према налажењу нижестепених судова, то право се искључиво признаје члану друштва, те како предлагач није члан друштва – противника предлагача, нижестепени судови су одбили предлог предлагача за увид у акте и документа противника предлагача.

Имајући у виду предмет тражене правне заштите, начин пресуђења другостепеног суда, као и разлоге на којима је засновано побијано другостепено решење, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Пре свега, нема потребе за новим тумачењем одредаба закона које су од значаја за остваривање права акционара на увид у акта и документа друштва. Такође, и према становишту Врховног суда, то право резервисано је искључиво за чланове, односно акционаре друштва, а не и за лица која посредно, преко капитал учешћа у члану друштва – противника предлагача, имају одређених интересних сфера у самом друштву – противнику предлагача, али не и чланска права. Ревизијски наводи којима се тумаче релевантне законске одредбе, укључујући одредбе које се односе на групу друштава и овлашћења контролног друштва, представљају тумачење предлагача које није од значаја за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Није од утицаја на уједначавање судске праксе ни одлука Вишег трговинског суда Пж 3705/05 од 16.06.2005. године коју је ревидент приложио уз ревизију, из разлога што је побијана одлука другостепеног суда у овој правној ствари донета у складу са становиштем Врховног суда и применом релевантних законских одредби Закона о привредним друштвима, који није ни био на снази у време доношења одлуке Вишег трговинског суда на коју ревидент указује. Свакако, једна одлука не значи преовлађујућу судску праксу у битно истој чињеничној и правној ситуацији.

То су разлози због којих Врховни суд не налази да су испуњени услови за изузетну дозвољеност ревизије предлагача, па је одлучио као у првом ставу изреке применом одредбе члана 404. став 1. и 2. ЗПП.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11... 18/20) и нашао да ревизија предлагача није дозвољена.

Ревизија је у ванпарничном поступку дозвољена по одредбама Закона о ванпарничном поступку из члана 27. у ванпарничном поступку у коме се одлучује о статусним стварима и о ванпарничним стварима које се односе на станарско право, а у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима дозвољенa je под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима.

Имајући у виду да у конкретном случају предлог о коме се у ванпарничном поступку одлучује није имовинскоправне природе, нити се ради о статусним стварима или станарском праву, Врховни суд налази да ревизија предлагача није дозвољена.

На основу изложеног, Врховни суд је применом процесних овлашћења из члана 413. Закона о парничном поступку, одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић