Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 4509/2024
13.03.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Вене Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у ванпарничном поступку предлагача АА, са пребивалиштем у ..., чији је пуномоћник Розалија Томић адвокат из ..., против противника предлагача ББ из ..., чији је пуномоћник Дамир Перић, адвокат из ..., ради признања стране судске одлуке, одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж 3017/23 од 25.10.2023. године, у седници одржаној 13.03.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија предлагача изјављена против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж 3017/23 од 25.10.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Новом Саду Р 7/2023 од 03.08.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је предлог за одређивање прекида поступка у овој правној ствари. Ставом другим изреке, одбијен је захтев за признање стране судске одлуке - одлуке од 13.10.2022. године Председништва Окружног суда Ленсбург, кантон Аргау, бр. OF.2021.120/Im/eg која је правноснажна и извршна од дана 28.10.2022. године.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Гж 3017/23 од 25.10.2023. године, одбијена је жалба предлагача и решење Вишег суда у Новом Саду Р 7/23 од 03.08.2023. године је потврђено.

Против другостепеног решења предлагач је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. Закона о парничном поступку у вези члана 30. Закона о ванпарничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 30. став 1. Закона о ванпарничном поступку прописано је да се по одребама овог дела тог закона поступа у свим питањима која посебним поступцима садржаним у том закону нису друкчије уређена, као и у другим ванпарничним стварима, за које посебним законом нису уређена правила поступања. Чланом 101. став 3. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља прописано је да против решења о признању, односно извршењу одлуке, странке могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања решења. Према ставу 4. овог закона, о жалби против решења из става 3. тог члана одлучује другостепени суд.