Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 104/24 од 09.05.2024. године усвајањем жалбе јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Нишу, преиначена је пресуда Основног суда у Нишу К 247/23 од 23.10.2023. године, у погледу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Нишу окривљеног АА због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 3 (три) месеца. Жалба браниоца окривљеног АА, одбијена је као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против правноснажне пресуде другостепеног суда захтеве за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног АА и то:

- адвокат Иван Симоновић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног осудити на казну затвора у трајању од једне године, која ће се извршити тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује, и

- адвокат Срећко Митрић, због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и побијану пресуду „укине и преиначи је у погледу изречене санкције или предмет врати на поновно суђење Основном суду у Нишу“.

Врховни суд је примерке захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ, и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ивана Симоновића, неоснован је у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, док је захтев за заштиту законитости браниоца, адвоката Срећка Митрића, недозвољен.

Бранилац окривљеног АА, Иван Симоновић, захтев за заштиту законитости подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 54. став 3. КЗ. Према наводима захтева, другостепени суд је приликом одмеравања казне окривљеном као отежавајуће околности вредновао бројност и врсту повреда које је оштећена задобила, затим да је окривљени возио брзином која је знатно већа од дозвољене и под дејством алкохола у концентрацији већој од 2 промила, што је одлика насилничке вожње, а што су, према мишљењу браниоца, обележја кривичног дела за која је окривљени оглашен кривим и које сагласно одредби члана 54. став 3. КЗ, суд не може узети у обзир као отежавајуће околности.

Изнете наводе захтева Врховни суд оцењује као неосноване.

Повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП постоји, између осталог, када је одлуком о кривичној санкцији повређен закон, односно уколико суд изрекне врсту казне која није допуштена по закону или која није предвиђена за одређено кривично дело, или ако прекорачи најмању или највећу меру прописане казне, или ако изрекне споредну казну када то није допуштено, односно не изрекне споредну казну када је њено изрицање обавезно.

Одредбом члана 54. став 3. КЗ прописано је да се околност која је обележје дела не може узети у обзир и као отежавајућа, односно олакшавајућа околност, изузев ако прелази меру која је потребна за постојање кривичног дела или одређеног облика кривичног дела или ако постоје две или више оваквих околности, а само једна је довољна за постојање тежег, односно лакшег облика кривичног дела.

Одредбом члана 297. став 1. КЗ („Службени гласник РС“, број 35/19 који се примењује од 01.12.2019. године) прописано је, између осталог, да ће ако је услед дела из члана 289. став 1. овог законика наступила тешка телесна повреда неког лица или имовинска штета великих размера, учинилац казнити затвором од једне до осам година.

Врховни суд налази да је другостепени суд окривљеном АА казну затвора одмерио у границама које су прописане за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ имајући у виду сврху кажњавања и околности које утичу да казна буде мања или већа (олакшавајуће и отежавајуће околности).

Из списа предмета произилази да је одлучујући о жалби јавног тужиоца, другостепени суд, испитујући одлуку о казни, нашао да је првостепени суд правилно окривљеном као олакшавајуће околности ценио признање кривичног дела, изражено искрено кајање, надокнаду штете оштећеној, ранију неосуђиваност, околност да је и сам повређен у саобраћајној незгоди и да је пружио помоћ својој девојци, оштећеној ББ, која је задобила тешку телесну повреду, налазећи притом, да је од стране првостепеног суда окривљеном правилно цењена као отежавајућа околност вожња под дејством алкохола у концентрацији од 2,16 мг/мл, која одговара стању потпуне алкохолисаности, имајући притом у виду да је реч о концентрацији алкохола која је далеко већа од 0,30 мг/мл, која је довољна да се сматра да је возач под дејством алкохола. Осим наведене отежавајуће околности, другостепени суд је окривљеном као отежавајуће околности ценио бројност и врсту повреда у оквиру тешке телесне повреде коју је задобила оштећена ББ, а коју чине бројни преломи ребара и костију, нагњечина главе, потрес мозга, повреде плућног ткива и марамице, затим то што је окривљени критичном приликом возилом управљао брзином већом од 90 км/час која значајно одступа од дозвољене брзине за кретање возила на том путу, а која износи 40 км/час, то да је вожња под дејством алкохола у концентрацији већој од 2,00 мг/мл одлика насилничке вожње и што је критичне вечери конзумирао алкохол иако је знао да му предстоји вожња кући и да треба да превезе и своју девојку, оштећену ББ.

Констатујући наведене околности, другостепени суд је ценио интензитет нарушавања телесног интегритета оштећене и грубо кршење саобраћајних прописа од стране окривљеног по више основа, што су околности које очигледно превазилазе меру која је потребна за постојање кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим, па је другостепени суд, приликом одмеравања казне окривљеном, ове околности могао да узме у обзир као отежавајуће, у смислу члана 54. став 3. КЗ.

Сходно наведеном, Врховни суд налази да је приликом одмеравања казне окривљеном АА кривични закон правилно примењен, па су супротни наводи захтева његовог браниоца, адвоката Ивана Симоновића, којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 54. став 3. КЗ, оцењени као неосновани.

Захтев за заштиту законитости поднео је и други бранилац окривљеног АА, адвокат Срећко Митрић, и то због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП истичући да другостепени суд није правилно одмерио казну затвора окривљеном, с обзиром на чињенице које утичу да казна буде већа или мања, које у захтеву наводи и образлаже уз изношење сопствене оцене да на страни окривљеног постоје нарочито олакшавајуће околности које указују на то да се и ублаженом казном може постићи сврха кажњавања, на који начин указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

Како повреда закона из члана 441. став 1. ЗКП не представља законски разлог прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због ког окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Срећка Митрића, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаном пресудом другостепеног суда није учињена повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ивана Симоновића, Врховни суд је на основу члана 491. став. 1 ЗКП, одбио тај захтев, док је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Срећка Митрића, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Бојана Пауновић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић