Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу одредбе члана 420. став 6. истог Закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији предлагача.

Правноснажним решењем одбијен је захтев предлагача за рехабилитацију покојног ВВ, бившег из ..., кога је Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Одлуком Р 2301 о утврђивању злочина окупатора и њихових помагача огласила злочинцем, као саучесника генерала Мајснера и Драгог Јовановића у извршењу „бањичких злочина“ у периоду од 09.07. до 09.09.1941. године и као активног министра и такође саучесника Милана Недића у злочинима извршеним у бањичком логору у времену од 03.07.1941. године до 03.10.1944. године, са описом злочина: убиства у масама, терор, депортација грађана, мучења грађанских лица, пљачка и издаја народа и образложењем да је кроз бањички логор и затворе специјалне полиције у Београду прошло више десетина хиљада људи, жена и деце од 09.07.1941. године до 03.10.1944. године, те да су та лица терорисана, мучена, опљачкана и најзад у масама одвођена на принудни рад у Немачку и друге земље, док је десетина хиљада затвореника убијена, појединачно или масовно, на разне начине, па је покојном ВВ Срески суд за Срез Врачарски у Београду закључком Ки 85/45 конфисковао, у корист државе сву имовину на основу члана 28. Закона о конфискацији. Побијене одлуке донете су применом одговарајућих одредби Закона о рехабилитацији („Службени гласник РС“ бр 92/11), на основу утврђеног чињеничног стања да се радње извршења које је ВВ предузимао, у периоду вршења функција на којима је био, могу подвести под радње извршења кривичног дела које је било прописано, као такво, у време када су оне предузимане пошто је у том периоду на снази био Кривични закон за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца од 27.01.1929. године, који у глави XII садржао опис радњи извршења кривичних дела против опстанка држава и њеног уређења, као и казну која је прописана за одређено кривично дело. Тако је параграфом 105. став 1. Кривичног законика за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, прописано да држављанин Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца који се за време рата, што против Краљевине или њених савезника, води, прими службе у непријатељској војсци или у њој и даље остане, иако на то није присиљен, казниће се робијом од 15 година. ВВ је вршио функцију комесара за унутрашње послове у комесарској управи коју је именовао немачки војни заповедник, а потом и функцију министра ... у Влади Милана Недића у периоду окупације Краљевине Југославије у другом светском рату, која се бавила пронемачком и антикомунистичком пропагандом као и управљањем бањичким логором. Предлагач у ревизији указује на другачије одлуке судова донете у поступцима рехабилитације других лица, што није од утицаја на одлучивање о посебној ревизији имајући у виду да другачија одлука не указује нужно на другачији став изражен у тим одлукама пошто правилна примена материјалног права у предметима са тужбеним захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном предмету.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, на чију примену упућује одредба члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, па је утврдио да ревизија није дозвољена.

Закон о рехабилитацији, у одредби члана 18. став 3. прописује да против правноснажног решења у поступку рехабилитације није дозвољена ревизија.

У конкретном случају, ради се о поступку рехабилитације, па ревизија предлагача није дозвољена.

На основу одредбе члана 413. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић