.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1681/2023
06.12.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Горан Стошић, адвокат из ..., против туженог Јавног предузећа „Комуналац“ из Бујановца, чији је пуномоћник Радомир Ристић, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4328/2022 од 23.11.2022. године, у седници одржаној 06.12.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4328/2022 од 23.11.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4328/2022 од 23.11.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Бујановцу П1 156/2021 од 14.07.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи члан 2. Анекса I уговора о раду на неодређено време од 12.03.2021. године, закључен између тужиље и туженог 16.03.2021. године, као неоснован. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 80.250,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4328/2022 од 23.11.2022. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у ставу првом изреке и жалба тужиље одбијена као неоснована. Ставом другим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка садржана у ставу другом изреке првостепене пресуде, тако што је обавезана тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 46.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, док је захтев туженог преко досуђеног износа од 80.250,00 динара са каматом, одбијен као неоснован.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о ревизији одлучује на основу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
На основу овлашћења из члана 404. став 1. ЗПП Врховни суд је оценио да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавањем судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке. Тужиља уз ревизију није пружила доказ о постојању различитих судских одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе, јер у погледу примене члана 171. став 1. и 172. Закона о раду, постоји уједначена судска пракса. Образложења побијаних пресуда за одлуке о одбијању тужбеног захтева, у складу су са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова (да је оспорена одредба анекса у складу са Правилником о раду) одговарају и усклађене су са владајућим правним схватањем, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према одредби члана 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Тужиља је тужбом од 19.05.2021. године захтевала поништај анекса уговора о раду у погледу елемената за обрачун зараде.
Како се тужбени захтев односи на оцену законитости анекса уговора о раду, а не на заснивање, постојање или престанак радног односа у смислу члана 441. ЗПП, ревизија тужиље није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
