Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-По1 10/24 од 04.07.2024. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Краљеву, Посебног одељења за сузбијање корупције, окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката Владимира Вуковића, а пресуда Вишег суда у Краљеву, Посебног одељења за сузбијање корупције КПо4 43/23 од 22.04.2024. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Владимир Вуковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП и због повреде или ускраћивања људског права и слобода окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима у смислу члана 483. став 1. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном или апелационом суду.

Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Владимир Вуковић, захтев за заштиту законитости подноси због повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, али из захтева произилази да суштински истиче само повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП коју образлаже наводима да у радњама, које су окривљеном стављене на терет, нема обележја продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 235. став 4. у вези става 3. КЗ у вези члана 61. КЗ за које је оглашен кривим нити било ког другог кривичног дела.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, Врховни суд оцењује као неосноване.

Из списа предмета произилази да је окривљени АА, на месту описаном у изреци првостепене пресуде, у стању урачунљивости, свестан свог дела и његове забрањености, чије извршење је хтео, у временском периоду од 28.08.2015. године до 31.12.2018. године, неовлашћено продавао робу чије је промет ограничен и на тај начин прибавио противправну имовинску корист која прелази износ од четристопедесет хиљада динара и то тако што је неовлашћено продавао минералне ресурсе за добијање природних грађевинских материјала, чији промет је на основу члана 82. Закона о рударству и геолошким истраживањима ограничен, а које је без одобрења надлежног министарства експолатисао на локалитету описаном у изреци пресуде, а потом продао и приликом извођења грађевинских радова на припреми терена за наручиоце радова, који су ближе означени у изреци, исте уградио и наплатио, и тако прибавио противправну имовинску корист у износу од 1.456.490,00 динара.

Према налажењу Врховног суда, из чињеничног описа радњи извршења садржаним у изреци првостепене пресуде, произилазе сва законска обележја продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 235. став 4. у вези става 3. КЗ у вези члана 61. КЗ, за које је окривљени АА, оглашен кривим, и то како субјективна обележја која укључују урачунљивост и умишљај окривљеног, тако и објективна обележја која се тичу објекта радње (робе) и саме радње извршења која се састоји у неовлашћеној продаји робе чији је промет ограничен прописом наведеним у изреци пресуде, у којој је, поред тога, јасно наведена висина противправне имовинске користи, која у конкретном случају, прелази износ од четристопедесет хиљада динара.

Сходно наведеном, Врховни суд налази да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, оцењени као неосновани.

Бранилац окривљеног АА захтев за заштиту законитости подноси и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП коју образлаже оспоравањем доказне вредности налаза и мишљења вештака економске и грађевинске струке, која је била предмет оцене нижестепених судова, и са тим у вези истиче да првостепени суд у пресуди није навео нити ценио изјашњења стручних саветника одбране која у потпуности оповргавају ове налазе.

Оспоравајући правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања и постојање разлога првостепене пресуде о чињеницама које су биле предмет доказивања, бранилац окривљеног суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, које не представљају законске разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек, па се Врховни суд није упуштао у њихово разматрање.

Захтев за заштиту законитости, бранилац окривљеног АА, подноси и због повреде или ускраћивања људског права и слобода окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, у смислу члана 483. став 1. тачка 3) ЗКП. Међутим, бранилац уз захтев не доставља одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, па захтев у овом делу нема прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, из ког разлога није био предмет разматрања овог суда.

Из изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Владимира Вуковића, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић