Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гж 124/05
29.09.2005. година
Београд
Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, мр Љубице Јеремић и Власте Јовановић, чланова већа, у правној ствари тужитеља АА, кога заступа АБ, адвокат, против туженог ББ, главног и одговорног уредника "ВВ", чији је пуномоћник ГГ, адвокат, ради објављивања одговора и исправке, решавајући по жалби тужитеља против решења Окружног суда у Београду посл. бр. П. 659/05 од 11.8.2005. године, у седници већа одржаној 29.9.2005. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Жалба тужиоца се УСВАЈА, те се решење Окружног суда у Београду посл. бр. П. 659/05 од 11.8.2005. године УКИДА и предмет враћа Окружном суду Београд на поновно суђење.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Окружног суда у Београду бр. П. 659/05 од 11.8.2005. године тужба је одбачена.
Против цитираног решења тужитељ је благовремено изјавио жалбу побијајући га из свих законских разлога предвиђених чл. 360. ст. 1. тач. 1., 2. и 3. у вези чл. 388. ЗПП-а.
Жалба је основана.
Побијано решење донето је уз битну повреду одредаба ЗПП-а из чл. 361. ст. 1. тач. 12., те на основу непотпуно утврђеног чињеничног стања, што доводи у сумњу и правилну примену материјалног права.
Првостепено решење не садржи разлоге за одбацивање евентуалног тужбеног захтева којим је тужитељ тражио да се нареди туженом под претњом плаћања новчаног износа од 300.000,00 динара да сними за ТВ емитовање изјаву тужиоца која представља његову исправку на неистините информације ТВ емисије "ДД", обзиром да Закон о јавном информисању РС ("Службени гласник РС", бр. 43/2003) не предвиђа обавезу подношења захтева за исправку, па се разлози из првостепеног решења о неблаговремености тужбе због непоштовања рока за захтев за објављивање одговора не могу односити и на захтев тужиоца за исправку.
Чланом 51. ст. 1. Закона о јавном информисању прописано је да се тужба за објављивање исправке подноси у року од 3 месеца од дана објављивања информације. Ставом 2. истог члана прописано је да одговорни уредник дужан је да исправку објави без одлагања, а најкасније у другом наредном броју дневне штампе, односно у другој наредној дневној емисији од приспећа пресуде која садржи исправку, а иначе у првом наредном броју односно првој наредној емисији од приспећа пресуде која садржи исправку.
У конкретном случају утврђено је да је спорна емисија емитована 28.5.2005. године, док је тужба у овој правној ствари и по евентуалном тужбеном захтеву поднета 28.7.2005. године, тако да није било основа по закону за одбачај тужбе по евентуалном тужбеном захтеву, тј. није било разлога због неблаговремености да се тужба у том делу одбаци.
Погрешно је становиште првостепеног суда да се у конкретном случају када је поднет захтев за објављивање одговора и захтев за исправку ради о две врсте поступка, сходно чл. 191. ст. 3. ЗПП-а, обзиром да је за поступање по оба тужбена захтева, дакле за тужбу за објављивање одговора, а такође и за тужбу за исправку има одлучити по правилима парничног поступка, дакле ради се о истом поступку, а тужба како за објављивање одговора, тако и за исправку се подноси Окружном суду на чијем подручју се налази седиште оснивача (чл. 53. ст. 1. и 2. Закона о јавном информисању).
Закон о јавном информисању у члану 62. и 63. регулише поступак главне расправе за објављивање одговора и за објављивање исправке, а незнатне разлике у погледу рокова за одржавање главне расправе и одговора на тужбу не могу се тумачити као различите врсте поступка у смислу чл. 191. ст. 3. јер се на поступак по оба тужбена захтева примењују одредбе ЗПП-а. Како је првостепени суд у односу на одбачај тужбе по захтеву за исправку пропустио да наведе разлоге о битним чињеницама, то је учинио битну повреду одредаба ЗПП-а из чл. 361. ст. 1. тач. 12. ЗПП-а, а на коју жалба основано указује.
Снимљена изјава тужиоца од 03.6.2005. године представља одговор на информацију, па је погрешно становиште првостепеног суда да је тужитељ у конкретном случају био дужан да достави главном и одговорном уреднику одговор у писменој форми.
Обзиром да се ради о информацији објављеној у повременој радио-дифузној емисији, потребно је да првостепени суд утврди датумски када су емитоване наредне емисије "ДД", а након снимања одговора. Ово стога што је одговорни уредник био дужан да одговор објави без одлагања сходно чл. 50. ст. 3. Закона о јавном информисању те имајући у виду да се не ради о дневној емисији.
Такође је пропустио првостепени суд да утврди датум када је тужени обавестио тужитеља да неће емитовати одговор – снимљену емисију од 03.6.2005. године, која чињеница је такође од значаја за оцену благовремености подношења тужбе за објављивање одговора.
У поновном поступку првостепени суд ће допунити чињенично стање како је указано и поново ће ценити благовременост тужбе за објављивање одговора, па зависно од тога и одлучити о евентуалној основаности тужбеног захтева о праву на одговор сходно чл. 58. Закона о јавном информисању, те ће зависно од одлуке о овом првопостављеном тужбеном захтеву утврдити чињенице од којих зависи основаност тужбе по евентуалном туженом захтеву за исправку која је благовремено поднета.
На основу чл. 373. ст. 1. тач. 3. одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија,
Слободан Дражић, с.р.
За тачност отправка
ЈК