Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 25695/2023
25.10.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судијa Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца Јавно- комунално предузеће „Извор“ Владимирци из Владимираца, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Драги Којић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 665/12 од 15.03.2013. године, у седници одржаној 25.10.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 665/12 од 15.03.2013. године.

О б р а з л о ж е њ е

Прeсудом Основног суда у Шапцу – Судска јединица у Владимирцима П 292/10 од 18.05.2012. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, на име дуга за утрошену електричну енергију за период од 23.01.2008. године до 23.01.2009. године, исплати износ од 44.216,31 динара, са законском затезном каматом од 23.01.2009. године до исплате. Ставом другим изреке је одбијен, као неоснован тужбени захтев од досуђеног износа у ставу првом изреке до траженог износа 77.470,79 динара и то за износ од 33.254,48 динара. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Шапцу Гж 665/12 од 15.03.2013. године, одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у првом и трећем ставу изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију по члану 395. ЗПП (у ревизији погрешно означен као члан 404. важећег ЗПП- а) због погрешне примене материјалног права, ради разматрања правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Апелациони суд у Новом Саду је решењем Р3 2/23 од 27.09.2023. године, оценио да је недопуштена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Шапцу Гж 665/12 од 15.03.2023. године, јер за одлучивање о посебној ревизији туженог нису испуњени услови из одредбе члана 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04), који се у конкретном случају примењује. Том одредбом је прописано да је ревизија изузетно дозвољена и против другостепене пресуде, која се не би могла побијати ревизијом по одредбама члана 394. овог закона, кад је по оцени апелационог суда и допуштености ове ревизије, потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или кад је потребно ново тумачење права. Из наведеног произлази да ревизијски суд може прихватити одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној под условом да је такво одлучивање предложио апелациони суд, што у конкретној ситуацији није случај.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 401. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09 – у даљем тексту: ЗПП ), који се у овом поступку примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.