
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1966/2023
16.01.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Аџић, адвокат из ..., против туженог „Аеродроми Србије“ д.о.о. Ниш, чији је пуномоћник Марија Тодоровић, адвокат из ..., ради поништаја анекса, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4912/2021 од 18.10.2022. године, у седници одржаној 16.01.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 4912/2021 од 18.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П1 1160/2020 од 10.06.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца, па су поништени као незаконити Анекс бр. 5 закључен 27.04.2016. године и Анекс бр. 7 закључен 23.11.2018. године уговора о раду бр. .../... од 01.08.2003. године, као и Уговор о раду бр. .../... од 03.10.2019. године. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 277.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 4912/2021 од 18.10.2022. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда и пресуђено, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се поништи као незаконит Анекс бр. 5 дел.бр. ... од 27.04.2016. године и одбачена је као неблаговремена тужба тужиоца у делу којим је тражио да се поништи као незаконит Анекс уговора о раду бр. 7 дел.бр. ... од 23.11.2018. године и Уговор о раду дел.бр. .../... од 03.10.2019. године. Ставом другим изреке, тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка од 162.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи у смислу одредбе члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Према члану 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ревизија против решења из става један овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (став 2).
Одредбом члана 441. ЗПП, прописано је да је у парницама из радних спорова ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.
Тужба у овој правној ствари поднета је 15.06.2016. године. Ревизијом се оспорава правилност другостепене одлуке којом је, одлучујући о жалби туженог, укинута првостепена пресуда и одбијен тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се поништи као незаконит Анекс бр. 5 од 27.04.2016. године и одбачена као неблаговремена тужба тужиоца у делу којим је тражио да се поништи као незаконит Анекс уговора о раду бр. 7 од 23.11.2018. године и Уговор о раду дел.бр. .../... од 03.10.2019. године, а којим анексима и уговором је извршено распоређивање тужиоца на друго радно место – ... .
Имајући ово у виду, као и да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа, предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ да се поништи анекс бр. 5 уговора о раду и којима је извршено распоређивање тужиоца на друго радно место место – ..., то ни ревизија тужиоца није дозвољена.
Такође, и у погледу тужбеног захтева којим је тужилац тражио да се поништи Анекс уговора о раду бр. 7 од 23.11.2018. године и Уговор о раду дел.бр. .../... од 03.10.2019. године, којим анексом и уговором је извршено распоређивање тужиоца на друго радно место, у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужилац тужбом тражи заштиту права из радног односа, предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа. Према томе, како у конкретној ситуацији ревизија не би била дозвољена ни против правноснажне пресуде, то ревизија тужиоца није дозвољена против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, у смислу одредбе члана 420. став 1. и 2. ЗПП.
Нема места примени одредбе члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП којом је прописано да је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака. Наиме, када је другостепени суд по члану 403. став 2. тачка 3. ЗПП укинуо првостепену пресуду и одбацио тужбу, по врсти одлуке то је учињено решењем и у тим случајевима је елиминисана примена поменуте одредбе закона, јер се о ревизији одлучује применом члана 420. став 1. и 2. ЗПП.
Цитирана одредба члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП садржи и део који захтева да другостепени суд усвоји жалбу, укине првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака, што значи мериторно окончање спора. Решењем којим се одбацује тужба не одлучује се о тужбеном захтеву, а тиме и праву на чије остварење је захтев усмерен. Имајући у виду предмет спора, конкретно захтев тужиоца да се поништи као незаконит Анекс уговора о раду бр. 7 од 23.11.2018. године и Уговор о раду дел.бр. .../... од 03.10.2019. године (који не представља нови уговор о раду јер нису утврђена другачија права нити другачији послови од оних послова које је тужилац обављао по анексу бр. 5 и анексу бр. 7) којим анексом и уговором је извршено распоређивање тужиоца на друго радно место, те да је решењем другостепеног суда тужба одбачена у том делу, у том случају ревизија тужиоца није дозвољена по члану 403. став 2. тачка 3. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413, у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Мирјанa Андријашевић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић