
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14900/2023
07.02.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Весне Мастиловић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Петар Милутиновић, адвокат из ..., против туженог „KBM ASCO“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Марко Чејовић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости уговора, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж 53/23 од 19.01.2023. године, у седници одржаној 07.02.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж 53/23 од 19.01.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж 53/23 од 19.01.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Шапцу П 53/22 од 14.11.2022. године, одбачена је тужба тужиоца ради утврђења ништавости Уговора о дугорочном арандманском кредиту број ... од 08.10.2014. године, закљученог између „KBM banka“ д.о.о. Крагујевац и Предузећа за промет и услуге „ALFA COMMERC“ д.о.о. Шабац, на основу одредбе члана 294. став 1. тачка 7. ЗПП.
Апелациони суд у Новом Саду је решењем Гж 53/23 од 19.01.2023. године, ставом првим изреке, одбио жалбу тужиоца и потврдио решење Вишег суда у Шапцу П 53/22 од 14.11.2022. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 10/23) у вези са чланом 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Побијаним правноснажним решењем, применом члана 294. став 1. тачка 7. у вези са чланом 192. став 1. и 101. став 5. ЗПП, одбачена је тужба тужиоца као недозвољена. По оцени Врховног суда, из навода ревизије тужиоца не произлази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потреба новог тумачења права, нити неуједначена судска пракса, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите и разлоге за одбачај тужбе. Тужилац уз ревизију није доставио одлуке из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној и чињеничној ситуацији. Осим тога, разлози ревизије се односе на битну повреду одредаба парничног поступка, што не представља разлог за изјављивање ревизије у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Имајући у виду наведено, применом члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези са чланом 420. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ставом 2. истог члана закона, да ревизија против решења из става 1. тог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој парници поднета је 24.05.2022. године, а вредност предмета спора је 100.000,00 динара.
Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, иако се решењем о одбачају тужбе поступак правоснажно окончава, следи да ревизија тужиоца није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу одредбе члана 413. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић