Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) и члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), Врховни суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Према стању у списима, тужбом поднетом овом суду дана 10.12.2024. године, тужилац је тражио да суд обавеже тужене да тужиоцу солидарно врате као неосновано стечен износ од 1.776.000,00 динара са законском затезном каматом. У тужби је предложио и да суд одреди привремену меру забране преноса новчаних средстава са рачуна тужене АА, као и рачуна тужене ББ које се воде код пословних банака, као меру обезбеђења новчаног потраживања тужиоца у висини од 1.776.000,00 динара са законском затезном каматом и трошковима поступка, те да се наложи Народној банци Србије да привремену меру упише у регистар блокираних рачуна по датуму и тачним временом пријема овог решења.

Чланом 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.10/23), прописано је да привредни суд суди у споровима између домаћeг и страног привредног друшта, предузећа, задруга, предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у спору који настане између привредног субјекта и другог правног лица у обављању делатности привредног субјекта, као и ако је у наведеном спору једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Према члану 2. став 1. Закона о адвокатури, адвокатура је независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима. Одредбом члана 44. tог закона, да адвокат се бави адвокатуром самостално, у заједничкој адвокатској канцеларији или као члан адвокатског ортачког друштва. Одредбом члана 45. став 5. тог закона, заједничка канцеларија нема својство правног лица. Одредбом члана 52. став 1. тог закона, на рад и пословање адвокатског ортачког друштва примењују се одредбе закона којим је уређено пословање ортачких друштава, ако овим законом није другачије одређено.

Чланом 83. став 1. Закона о привредним друштвима, прописано да је предузетник пословно способно физичко лице које обавља делатност ради стицања прихода и које је као такво регистровану у складу са законом о регистрацији. Одредбом става два истог члана наведеног Закона, прописано је да физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије, уређену посебним прописом, сматра се предузетником у смислу овог закона ако је тим прописом том одређено.

Адвокат појединац, који самостално обавља адвокатску делатност, не може се сматрати предузетником у смислу одредби члана 83. став 1 и 2. Закона о привредним друштвима, јер такав његов статус није одређен Законом о адвокатури, као посебним законом који уређује ову делатност.

Стога, како је тужилац привредни субјект акционарско друштво које се бави осигурањем, а тужени физичка лица, која немају својство предузетника, произилази да није испуњен субјективни критеријум за заснивање надлежности привредног суда. Исто тако, није остварен ни објективни критеријум за заснивање стварне надлежности привредног суда, јер није реч о спору насталом између привредног субјекта и другог правног лица у обављању привредне делатности, па је применом члана 24. став 2. Закона о уређењу судова, за поступање у овом предмету стварно надлежан Трећи Основни суд у Београду.

Због свега напред реченог, Врховни суд је применом одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа–судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић