
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 42/2025
03.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Дијане Јанковић, Милене Рашић, Гордане Којић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Машом Денић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Мирзе Рамусовића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Пазару К 220/24 од 28.08.2024. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 639/24 од 23.10.2024. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Мирзе Рамусовића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Пазару К 220/24 од 28.08.2024. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 639/24 од 23.10.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Пазару К 220/24 од 28.08.2024. године ставом првим изреке, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 1. КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци, за коју је одређено да ће се извршити на тај начин што окривљени не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, уз примену електронског надзора. Уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора. Окривљеном је у изречену казну затвора урачунато време проведено у притвору од 23.03.2023. године до 07.04.2023. године. Поред тога окривљени је осуђен и на новчану казну у одређеном износу од 200.000 динара, коју је дужан да плати у року од два месеца од дана правноснажности пресуде, а уколико исту не плати у остављеном року, новчана казна ће бити замењена казном затвора, тако што ће за сваких започетих хиљаду динара новчане казне одредити један дан казне затвора.
Истом пресудом окривљени је обавезан да суду на име вештачења плати износ од 75.000,00 динара, као и износ од 20.000,00 динара на име паушала, у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док ће о трошковима пуномоћника оштећеног бити накнадно одлучено посебним решењем, а оштећени ББ је упућен на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Ставом другим изреке пресуде, на основу одредбе члана 423. тачка 2. ЗКП, окривљени ВВ је ослобођен од оптужбе да је радњама ближе описаним у изреци пресуде извршио кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 3. у вези става 1. КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33. КЗ и одлучено је да трошкови кривичног поступка, које је овај окривљени имао на име ангажовања браниоца, падају на терет буџетских средстава суда и да ће о њиховој висини суд одлучити накнадно посебним решењем.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 639/24 од 23.10.2024. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца ОЈТ у Новом Пазару и браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног, адвокат Мирза Рамусовић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 2. и 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан, преиначи побијане правноснажне пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио наведено кривично дело које му је стављено на терет.
Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.
Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.
Бранилац окривљеног у образложењу захтева формално опредељује битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, у образложењу наведене повреде, бранилац оспорава доказну снагу вештачења и то налаза и мишљења вештака трасолога Дејана Белића, у погледу идентификације лица са снимка. Бранилац се у захтеву опширно бави анализом налаза и мишљења наведеног вештака, као и његовим изјашњење са главног претреса дана 26.12.2023. године, те изводи сопствене закључке да је у случају сумње суд дужан да поступи у смислу члана 16. став 5. ЗКП (in dubio pro reo), односно да донесе одлуку у корист окривљеног, полемишући са чињеницама утврђеним у наведеном вештачењу, на који начин бранилац не оспорава законитост доказа, већ доказну снагу наведеног вештачења, односно утврђено чињенично стање у смислу одредбе члана 440. ЗКП.
Имајући у виду да повреда закона на које указује одбрана из члана 440. ЗКП, не представља законски разлог у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Маша Денић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић