Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 412/06
19.04.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Војимира Цвијовића, председника већа, Јованке Кажић, Браниславе Апостоловић, Миломира Николића и Јасминке Станојевић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог Републике Србије, Центра за социјални рад "ББ", чији је пуномоћник БВ, адвокат, ради поништаја одлуке, одлучујући о ревизији тужиље против пресуде Окружног суда у Шапцу Гж. бр. 890/05 од 25.10.2005. године, у седници одржаној 19.04.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Окружног суда у Шапцу Гж. бр. 890/05 од 25.10.2005. године тако што се преиначује пресуда Општинског суда у Богатићу П. бр. 115/05 од 14.03.2005. године и усваја тужбени захтев тужиље АА и поништава одлука о пријему у радни однос на неодређено време ВВ, на радно место социјалног радника у Центру за социјални рад "ББ", бр. 01-551-624-1/04 од 28.12.2004. године донета од стране туженог Републике Србије – Центра за социјални рад "ББ".

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиљи на име трошкова поступка исплати износ од 20.250,00 динара у року од 15 дана од пријема отправка пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Богатићу П. бр. 115/05 од 14.03.2005. године, ставом I изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се поништи одлука о пријему у радни однос на неодређено време ВВ на радно место социјалног радника у Центру за социјални рад "ББ" бр. 01-551-624-1/04 од 28.12.2004. године донета од стране туженог Републике Србије – Центра за социјални рад "ББ".

Окружни суд у Шапцу је пресудом Гж. бр. 890/05 од 25.10.2005. године одбио као неосновану жалбу тужиље и првостепену пресуду потврдио.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 386. ЗПП-а.

Ревизија је основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачке 11. ЗПП-а на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Неоснован је разлог ревизије о учињеној повреди одредбе члана 354. став 2. тачке 14. ЗПП-а. Побијаном и првостепеном пресудом дати су јасни и непротивуречни разлози о одлучним чињеницама, а дати разлози не противурече ни садржини доказа изведених у поступку.

Према утврђеном чињеничном стању Центар за социјални рад "ББ" у листу „Послови“ Националне службе за запошљавање од ___. године објавио је оглас за једно радно место социјалног радника са потребном стручном спремом, радним искуством уз обавезни пробни рад у трајању од три месеца. На оглас су се јавила два кандидата, тужиља и ВВ, и обе испуњавају услове из огласа. Дана 28.12.2004. године вршилац дужности директора туженог донео је одлуку о пријему у радни однос на неодређено време кандидата ВВ, социјалног радника, с тим да ће по правноснажности ове одлуке бити донето решење о пријему у радни однос на неодређено време.

На утврђено чињенично стање нижестепени судови су погрешном применом материјалног права одлучили да је тужбени захтев неоснован.

Разлог нижестепених судова да околност што одлуку о избору између пријављених кандидата функционер који руководи државним органом није донео у року од 15 дана од дана истека рока за оглашавање прописаног чланом 10. Закона о радним односима у државним органима није од утицаја на законитост донете одлуке прихвата и Врховни суд. Међутим, како је посебан услов огласа обавезан пробни рад у трајању од три месеца, то донета одлука о пријему у радни однос на неодређено време није донета у складу са условима огласа и са одредбом члана 7. Закона о радним односима у државним органима на основу ког закона је вршилац дужности директора Центра за социјални рад донео одлуку о пријему у радни однос на неодређено време. Одредбом члана 7. тог Закона прописано је да као посебан услов за пријем у радни однос у државним органима може се актом о систематизацији радних места утврдити пробни рад. Пробни рад према ставу 2. ове одредбе може трајати најмање један месец, а највише три месеца. На основу става 3. исте законске одредбе пробни рад прати трочлана комисија коју одређује функционер који руководи државним органом и своје мишљење о пробном раду даје функционеру ради доношења одлуке. Имајући у виду наведену законску одредбу и чињеницу да је тужени објављеним огласом предвидео обавезан пробни рад у трајању од три месеца, што није у супротности са наведеном законском одредбом, то одлуку о пријему у радни однос на неодређено време кандидата није могао да донесе пре истека времена трајања пробног рада и датог мишљења комисије из става 3. исте законске одредбе о пробном раду.

Из изложеног Врховни суд Србије је применом одредбе члана 395. став 1. ЗПП-а преиначио побијану пресуду тако што је преиначена првостепена пресуда и усвојен тужбени захтев на основу наведених законских одредби материјалног права.

На основу чл. 166. став 2. ЗПП-а одлучено је о истакнутом захтеву тужиље за накнаду трошкова поступка и обавезан тужени да накнади трошкове у износу као у ставу 2. изреке ове пресуде. Тужиљи су досуђени трошкови у висини награде за заступање од стране пуномоћника – адвоката у висини састава тужбе у износу од 4.500,00 динара, заступања на једном одржаном рочишту у износу од 5.250,00 динара за састав жалбе и ревизије у износу од по 5.250,00 динара а према важећој Адвокатској тарифи.

На основу одредбе чл. 491. став 4. ЗПП-а („Службени гласник РС“ бр. 125 од 22.11.2004. године) о ревизији је одлучено по правилима парничног поступка која су важила до дана ступања на снагу овог Закона.

Председник већа-судија

Војимир Цвијовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице,

Мирјана Војводић

ст