Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Гзп1 8/2025
24.07.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Taтјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Ђурица и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Жарко Петровић, адвокат из ..., против тужених: Агенције за осигурање депозита, Београд, Народне банке Србије, Београд и Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву тужиоца за преиспитивање правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5649/23 од 09.04.2025. године, у седници одржаној дана 24.07.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев тужиоца за преиспитивање правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5649/23 од 09.04.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 7940/19 од 07.06.2023. године, у ставу првом изреке, одбијен је приговор ненадлежности Вишег суда у Београду. У ставу другом изреке, одбијен је приговор пресуђене ствари. У ставу трећем изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавежу тужени да му на име накнаде штете солидарно исплате 30.550.000 евра у динарској противвредности са законском затезном каматом од дана донетог решења о престанку рада до исплате, као неоснован. У ставу четвртом изреке, одбијен је предлог тужиоца за ослобађање од плаћања трошкова судских такси. У ставу петом изреке, обавезан је тужилац да туженој Републици Србији накнади трошкове парничног поступка од 208.000,00 динара.

Апелациони суд у Београду је пресудом Гж 5649/23 од 09.04.2025. године, у ставу првом изреке, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду у ставу трећем и петом изреке. У ставу другом изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка. У ставу трећем изреке, укинуто је решење садржано у ставу четвртом изреке првостепене пресуде и предмет је у том делу враћен првостепеном суду на поновни поступак.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену – у делу којим је потврђена првостепена пресуда, тужилац је преко пуномоћника, поднео захтев за преиспитивање правноснажне пресуде.

Врховни суд је испитао дозвољеност захтева за преиспитивање правноснажне пресуде, у смислу одредбе члана 421. и 422. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23) и утврдио да је недозвољен.

Одредбом члана 421. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да против правноснажне пресуде донете у другом степену Републички јавни тужилац може да поднесе Врховном суду захтев за преиспитивање правноснажне пресуде. На основу одредбе члана 422. став 2. истог закона, ако је захтев за преиспитивање правноснажне пресуде непотпун, неразумљив, недозвољен, неблаговремен или ако захтев није поднело овлашћено лице, Врховни суд ће да га одбаци решењем.

У конкретном случају, захтев за преиспитивање правноснажне пресуде поднео је тужилац, преко пуномоћника, адвоката, а није га поднело овлашћено лице, Републички јавни тужилац (члан 421. став 1. Закона о парничном поступку), што значи да захтев није дозвољен.

На основу одредбе члана 422. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.