Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 194/06
09.02.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Власте Јовановић, председника већа, Браниславе Апостоловић, Јелене Боровац, мр. Љубице Јеремић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ, ВВ и ГГ, које заступа адв. АБ, против тужених: "ДД", "ЂЂ", коју заступа адв. БВ, Републике Србије ЕЕ и ЖЖ, које заступа адв. БГ, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца АА и ББ, изјављеној против пресуде Окружног суда у Зрењанину Гж. број 957/05 од 23.08.2005. године, у седници већа одржаној дана 09.02.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца АА и ББ изјављена против пресуде Окружног суда у Зрењанину Гж. број 957/05 од 23.08.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Новом Кнежевцу П. бр. 112/03 од 13.04.2005. године, и то ставом I изреке, тужбени захтев тужиоца АА је усвојен па је обавезана "ЂЂ" и Република Србија да тужиоцу АА на име душевних болова због смрти блиског лица исплате износ од 100.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења 13.04.2005. године до дана исплате, на име трошкова сахране исплате износ од 1.039,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.04.1998. године па до исплате, на име трошкова даће износ од 4.125,40 динара са законском затезном каматом почев од 07.04.1998. године и износ од 2.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.10.1998. године до исплате, на име трошкова изградње надгробног споменика износ од 32.000,00 динара са законском затезном каматом од 10.09.,1998. године па до дана исплате, све то у року од 15 дана од дана пресуђења 13.04.2005. године, ставом I изреке, тужбени захтев тужилаца ББ, ВВ и ГГ да се тужени "ДД", "ЂЂ" Република Србија, обавежу да на име душевних болова због смрти блиског лица исплате сваком тужиоцу износ од 100.000,00 динара, а тужени ЕЕ и ЖЖ износ од по 200.000,00 динара је одбијен, ставом III изреке тужбени захтев у односу на тужене ЕЕ и ЖЖ којим је тражено да на име душевних болова због смрти блиског лица исплате износ од по 200.000,00 динара тужиоцима АА, ББ, ВВ и ГГ, а тужиоцу АА и накнаду на име трошкова сахране у износу од 1.039,00 динара на име трошкова даће износ од 6.125,40 динара и износ од 32.000,00 динара на име трошкова подизања надгробног споменика је одбијен, ставом IV изреке одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужени "ДД" да солидарно исплати на име претрпљених душевних болова износ од 100.000,00 динара тужиоцима АА, ББ, ВВ и ГГ, а на име трошкова сахране АА износ од 1.039,00 динара, на име трошкова даће износ од 6.125,40 динара и на име трошкова подизања надгробног споменика износ од 32.000,00 динара, ставом V изреке обавезани су тужиоци АА, ББ, ВВ и ГГ да солидарно на име трошкова овог поступка исплате туженим ЕЕ и ЖЖ износ од 102.000,00 динара, у року од 15 дана од дана пресуђења 13.04.2005. године, и ставом VI изреке, обавезани су "ЂЂ" и Република Србија да тужиоцу АА на име трошкова овог поступка исплате износ од 112.750,00 динара са законском затезном каматом од 13.04.2005. године , у року од 15 дана.

Пресудом Окружног суда у Зрењанину Гж. број 957/05 од 23.08.2005. године жалба тужилаца делимично усвојена, а делимично као неоснована одбијена, а жалба тужене Републике Србије усвојена.

Пресуду Општинског суда у Новом Кнежевцу бр. П. 112/03 од 13.04.2005. године:

Преиначава у делу у којем је усвојен тужбени захтев у односу на тужену Републику Србије, те у делу у којом је одбијен вишак тужбеног захтева тужиоца АА према туженој "ЂЂ", за исплату накнаде неимовинске штете због смрти блиског лица и у делу одлуке о парничним трошковима из односа тужилаца и тужене Републике Србије, те тужилаца и тужених ЕЕ и ЖЖ тако што:

Обавезује тужену "ЂЂ", да плати тужиоцу АА на име душевних болова због смрти блиског лица поред досуђеног износа од 100.000,00 динара још 100.000,00 динара са законском затезном каматом од доношења првостепене пресуде – 13.04.2005. године до исплате у року 15 дана под претњом принудног извршења док,

у целости одбија тужбени захтев тужилаца да се тужена Република Србија обавеже да солидарно са "ЂЂ", плати тужиоцу АА на име душевних болова због смрти блиског лица 100.000,00 динара са законском затезном каматом од 13.04.2005. године па до исплате, на име трошкова сахране износ од 1.039,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.04.1998. године до исплате, на име трошкова даће износ од 4.125,40 динара са законском затезном каматом почев од 07.04.1998. године и износ од 2.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 08.10.1998. године до исплате, на име трошкова изградње надгробног споменика износ од 32.000,00 динара са законском затезном каматом од 10.09.1998. године па до исплате, и

одлучује да свака странка сноси своје трошкове из парничног односа тужилаца и тужене Републике Србије.

А одлучује да свака странка сноси своје трошкове из односа тужилаца и тужени ЕЕ и ЖЖ,

док у преосталом одбијајућем побијаном делу и одлуку о парничним трошковима првостепеног поступка у непреиначеном делу, првостепену потврђује.

Против одбијајућег дела – нематеријалне штете, наведене правноснажне пресуде Окружног суда у Зрењанину тужиоци АА и ББ су у законском року изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 386. ранијег важећег Закона о парничном поступку који се примењује на основу чл. 491. ст. 1. и 4. Закона о парничном поступку ("Сл. гласник РС" бр. 125/04), Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 354. ст. 2. тач. 11. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Разлози ревизије о погрешној примени материјалног права нису основани.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 06.04.1998. године у Центру дечијег летовалишта Београд на Руднику налазило се почев од 01.04.1998. године на настави у природи 10 одељења од првог до четвртог разреда са укупно 143 ученика "ЂЂ" са десет својих наставника, што је било и односу на број ђака недовољно да би се адекватно спровео надзор над децом. У групи ученика су били и ЗЗ и ИИ. Припремајући се за такмичење за избор најлепше фризуре, а без присуства и надзора наставника, дошло је до вербалног сукоба између ИИ и ЗЗ, пошто је сада пок. ЗЗ гајтаном фена за косу пецкао осталу децу, па је ИИ одгурнуо ЗЗ тако што се рукама ухватио између два кревета, замахнуо ногом и ударио га у пределу стомака. Због тог ударца ЗЗ је пао на под, остао у бесвесном стању, задобивши повреду којом приликом је дошло до крварења у ткиву панкреаса и некрозе акуктног типа и од задобијених повреда је преминуо 06.04.1998. године у 19,00 часова. Пок. ЗЗ је преминуо у једанаестој години живота. ИИ је истог узраста. Пок. ЗЗ био је син тужиоца АА, а тужиља ББ му је била маћеха. Ревиденти АА и ББ су брак закључили на око четири и по месеца пре несрећног догађаја, а пре закључења брака нису живели у ванбрачној заједници. ИИ је син тужених ЕЕ и ЖЖ. Тужени ЕЕ и ЖЖ су се о ИИ правилно старали, бринули, нису га васпитно запустили, а био је поверен туженој "ЂЂ" за време наставе у природи када се несрећни догађај одиграо. Тужена Република Србија је оснивач тужене "ЂЂ". Сви учесници ове школе, па и покојни ЗЗ били су осигурани код туженог "ДД" по полиси бр. 004464552 за период од 01.09.1997. године до 01.09.1998. године, између осталог и од ризика смрти услед несрећног случаја- незгоде. Висина осигуране суме по основу ризика смрти усред несрећног случаја износила је 13.778,00 динара и ова сума је исплаћена тужиоцу АА. Због смрти сина, његов отац тужилац АА трпео је интензивне психичке болове.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак нижестепених судова да тужени "ДД" и тужени ЕЕ и ЖЖ, нису у обавези на накнаду утужене штете тужиоцима. Правилно нижестепени судови одбијају тужбени захтев да се обавеже тужени "ДД" да плати већи износ штете из осигураног случаја од износа осигуране суме, с обзиром да се овде ради о уговорном осигурању, да је тужени "ДД" своју уговорну обавезну из тог уговора у целости испунио исплатом новчаног износа, и више нема никаквог основама да се тужиоцима било који други износ исплати осим исплаћене осигуране суме. А мал. ИИ – син туженик ЕЕ и ЖЖ, био је поверен туженој Основној школи, трагични догађај, који је проуроковао ову последицу није резултат лошег васпитања мал. ИИ од стране тужених родитеља, нити пак рђавих примера или порочних навика које су му родитељи дали, нити се ова штета може на други начин уписати у кривицу родитеља па следствено томе у овом случају тужени ЕЕ и ЖЖ су потпуно ескулпирани што се тиче основа за накнаду штете обзиром да је њихове дете било поверено у време каритичног догађаја туженој основној школи, за коју штету тужена основан школа одговара у смислу чл. 167. Закона о облигационим односима.

Такође је правилан закључак другостепеног суда и да на страни тужене РС не постоји основ одговорности за утужену штету ревидентнима. Република Србија јесте оснивач тужене основне школе, међутим тужена основана школа има својство правног лица, па тужена Република Србија због тога што је оснивач тужене основне школе није у солидарној обавези ни по једном позитивном пропису са туженом основном школом на накнаду утужене штете.

А код тако утврђеног чињеничног стања, правилна је оцена нижестепених судова да је тужена основна школа одговорна за штету која је критичном приликом наступила. Основ те одговорности је објективан и заснива се на одредбама чл. 154. ст. 2. у вези чл. 174. повезано са чл. 167. Закона о облигационим односима.

Такође је правилно и становиште нижестепених судова да тужиоцу Зорану припада накнада за претрпљене душевне болове због смрти сина ЗЗ у смислу одредаба чл. 200. и 201. ЗОО, а тужиљи ББ ова накнада не припада, јер тужиља ББ не улази у законски круг лица из чл. 201. ЗОО, а при том са оцем пок. ЗЗ је брак била закључила на четири и по месеца пре смрти пок. ЗЗ, а да пре тога нису ни живели у ванбрачној заједници.

Висина досуђене накнаде од 200.000,00 динара за овај вид нематеријалне штете тужиоцу АА је у свему правилно одмерана у смислу чл. 200. ст. 2. ЗОО, па зато тужилац АА у ревизији неосновано указује да је досуђени износ пренизак.

Одлука о трошковима поступка је правилно донета и довољно образложена.

Са изнетих разлога, Врховни суд је применом чл. 393. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија,

Власта Јовановић, с.р.

За тачност отправка

вс