Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 2911/05
24.11.2005. година
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Јелене Боровац, Биљане Драгојевић, Власте Јовановић и мр Љубице Јеремић, чланова већа, у правној ствари тужиље - противтужене АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог - противтужиоца ББ, чији је пуномоћник БВ, адвокат, ради измене одлуке о издржавању, одлучујући о ревизији туженог - противтужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Сремској Митровици Гж. бр. 1260/05 од 01.9.2005. године, у седници одржаној 24.11.2005. године, донео је

 

 

П Р Е С У Д У

 

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог - противтужиоца изјављена против пресуде Окружног суда у Сремској Митровици Гж. бр. 1260/05 од 01.9.2005. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Општинског суда у Руми П. бр. 653/04 од 18.5.2005. године, ставом првим изреке измењена је висина издржавања одређена пресудом Општинског суда у Руми П. бр. 874/01 од 20.11.2001. године, па је обавезан тужени да на име доприноса за издржавање тужиљи плаћа 10.000,00 динара месечно почев од 07.7.2004. године па надаље док за то постоје законски услови, на руке тужиљи, и то најкасније до 10-тог у месецу за текући месец, с тим што је доспеле а неисплаћене износе дужан платити одједном. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 16.450,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев туженог - противтужиоца за укидање обавезе издржавања утврђене судском одлуком, а ставом четвртим изреке одбијен је евентуални тужбени захтев туженог - противтужиоца за утврђење обавезе издржавања у висини од 15% од бруто зараде коју тужени - противтужилац остварује. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев туженог - противтужиоца за накнаду трошкова поступка.

 

Испитујући побијану пресуду у смислу чл. 399. Закона о парничном поступку ("Службени лист РС", бр. 125/04), Врховни суд је нашао да ревизија није основана.

 

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 361. ст. 2. тач. 9. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Нема битне повреде из чл. 361. ст. 2. тач. 12. ЗПП на коју се указује у ревизији, јер је изрека разумљива и непротивречи разлозима пресуде.

 

Према утврђеном чињеничном стању, околности на страни тужиље измениле су се од 2001. године када је донета претходна судска одлука о висини издржавања.

 

Правилно је примењено материјално право и то одредбе чл. 309., чл. 310., чл. 311., чл. 316., као и чл. 298. ст. 2. Закона о браку и породичним односима у вези чл. 357. ст. 2. и 3. Породичног закона ("Службени гласник РС", бр. 18/05), јер су се, у конкретном случају, због промењених околности испунили услови за измену раније одређеног износа издржавања тужиљи. При одређивању висине доприноса туженог за издржавање тужиље правилно је примењена одредба чл. 310. ст. 3. Закона о браку и породичним односима, пошто су на адекватан начин процењене могућности туженог, узета у обзир сва његова примања и стварне могућности да стиче зараду, као и његове сопствене потребе и законске обавезе издржавања. Одбијањем противтужбеног захтева туженог за укидање издржавања, или смањења обавезе издржавања на износ од 15% од бруто примања, правилно су нижестепени судови применили материјално право - одредбу чл. 316. Закона о браку и породичним односима.

 

Применом чл. 405. ст. 2. ЗПП, Врховни суд изоставља детаљније образложење пресуде, јер се ревизијом туженог понављају жалбени разлози. Истовремено образложењем пресуде не би се постигло ново тумачење права, нити допринело уједначеном тумачењу права.

 

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци пресуде, на основу чл. 405. ст. 1. ЗПП.

 

 

Председник већа – судија,

Слободан Дражић, с.р.

 

За тачност отправка

 

ЈК