Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 372/06
22.03.2006. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Војимира Цвијовића, председника већа, Јованке Кажић, Браниславе Апостоловић, Миломира Николића и Мирјане Грубић, чланова већа, у парници тужиоца Општине Аранђеловац, чији је заступник јавни правобранилац АБ, против туженог ББ, чији је пуномоћник БВ, адв., ради поништаја одлуке и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Крагујевцу Гж. бр. 728/05 од 05.10.2005. године, у седници одржаној дана 22.03.2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДАЈУ СЕ пресуда Окружног суда у Крагујевцу Гж. бр. 728/05 од 05.10.2005. године и пресуда Општинског суда у Аранђеловцу П. бр. 63/02 од 24.03.2005. године, и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Аранђеловцу П. бр. 63/02 од 24.03.2005. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се поништи одлука председништва С.О. Аранђеловац од 23.10.1998. године којом је одобрен износ од 120.000,00 динара туженом за куповину једнособног стана у пословној згради ВВ као незаконита, да се обавеже тужени да тужиоцу исплати износ од 713.467,34 динара (који представља обрачунату законску затезну камату на 120.000,00 динара за период од 24.10.1998. године до 23.01.2003. године), са каматом од дана подношења тужбе па до исплате, да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове спора колико буду износили до окончања поступка, а ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Одлучујући о жалби тужиоца Окружни суд у Крагујевцу је пресудом Гж. бр. 728/05 од 05.10.2005. године одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Против наведене пресуде Окружног суда у Крагујевцу тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 386. ЗПП и нашао да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању, одлуком председништва С.О. Аранђеловац од 23.10.1998. године туженом је одобрен зајам за куповину стана, у износу од 120.000,00 динара, са роком враћања до краја 2001. године, без утврђене камате, који зајам је тужени вратио два месеца пре предвиђеног рока.

Нижестепени судови су на основу овако утврђеног чињеничног стања, одбили тужбени захтев.

Према образложењу побијане пресуде, оспорена одлука којом је одобрен зајам туженом за куповину стана је коначна и иста је произвела правно дејство, па се њена законитост не може побијати у судском поступку.

Међутим, овакво правно становиште се по мишљењу Врховног суда не може као правилно прихватити.

Ово стога што је предмет овог спора поништај одлуке о додели зајма туженом за куповину стана и накнада штете на име неисплаћене камате на примљени износ зајма. Како се у конкретном случају не ради о управном акту, већ се тужбеним захтевом тражи поништај одлуке о располагању средствима из буџета Општине у корист туженог, тако постављени тужбени захтев може бити предмет судске заштите.

У поновном поступку првостепени суд ће након утврђења свих потребних чињеница на којима је тужилац засновао свој тужбени захтев, ценећи законитост оспорене одлуке донети правилну одлуку на закону засновану.

Уколико би се у поновном поступку и установило да је оспорена одлука незаконита, основаност захтева тужиоца за накнаду штете, који износ накнаде представља обрачунату законску затезну камату на добијени зајам, требало би ценити према савесности туженог у смислу чл.214. Закона о облигационим односима, којим је прописано да кад се враћа оно што је стечено без основа, морају се вратити плодови и платити затезна камата, и то, ако је стицалац савестан, од дана стицања, а иначе од дана подношења захтева.

Са наведних разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци на основу чл. 395. ст. 2. ЗПП, у вези чл. 491. ЗПП ("Сл. гласник РС" бр. 125/04).

Председник већа-судија,

Војимир Цвијовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

сд