Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Јелене Боровац, Звездане Лутовац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији су пуномоћници Мишко Димитријевић и Иван Богдановић адвокати из ..., против тужене Републике Србије, Министарства унутрашњих послова, Сектора за ванредне ситуације, коју заступа Државни правобранилац, Одељење у Краљеву, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1457/2018 од 09.01.2019. године, у седници већа одржаној 13.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1457/2018 од 09.01.2019. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1457/2018 од 09.01.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ивањици П 1033/2015 од 28.11.2017. године, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да на име накнаде материјалне штете исплати тужиоцу износ од 220.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 10.10.2015. године, до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражена исплата разлике између досуђеног и траженог износа, са законском затезном каматом од 10.10.2015. године, до исплате. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 64.400,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1457/2018 од 09.01.2019. године, у ставу првом изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у делу којим је тужена обавезана да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 220.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 28.11.2017. године, до коначне исплате. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда и одбијен као неоснован тужбени захтев у делу који се односи на законску затезну камату на износ од 220.000,00 динара, за период од 10.10.2015. године до 28.11.2017. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18..ЗПП).

Правноснажном пресудом је обавезана тужена да тужиоцу накнади материјалну штету коју је претрпео на засаду малињака на својој парцели у општини Ивањица-у селу ..., услед елементарне непогоде-града и олујног ветра дана 14.05.2015. године. Одговорност тужене за претрпљену штету произлази из чињенице да тужена није поступила у складу са чланом 2, 8. и 132. Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, број 111/09...93/12) и чланом 18. Закона о метеролошкој и хидролошкој делатности („Службени гласник РС“, број 88/10), односно није обезбедила изградњу јединственог система заштите од елементарних непогода и није благовремено успоставила систем противградне заштите за 2015. годину.

По Закону о министарствима („Службени гласник РС“, број 44/14) послови противградне заштите су у надлежности Министарства унутрашњих послова и обављају се у Сектору за ванредне ситуације. Сезона одбране од града у Републици почиње 15. априла и завршава се 15. октобра. Тужена је пропустила да обезбеди неопоходне услове и мере за противградну заштиту (није обезбедила ракете, није обучила стрелце, нити им је у ванредној ситуацији наредила да дејствују у циљу заштите). Град не представља вишу силу да би тужена била ослобођена од одговорности према члану 177. ЗОО, јер се појава градоносних облака може у меторолошком смислу предвидети и штета у претежном делу спречити.

Према одредбама Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, број 111/09...93/11) Република Србија преко надлежног сектора МУП-а врши испоруку противградних ракета, обучава и финансира накнаду за рад стрелаца и даје дозволу за дејство противградних станица у ванредним ситуацијама (градоносним облацима). Због тога је она одговорна за штету по члану 35. Устава РС, члану 172. ЗОО и по правилима из Закона о ванредним ситуацијама.

Оваква одлука је у складу са правним ставовима који су изражени кроз одлуке Врховног касационог суда (Рев 4428/2018 од 17.04.2019. године, Рев 2576/2019 од 15.08.2019. године, Рев 369/2019 од 11.09.2019. године и др.), донетим у истоветним чињенично-правним споровима, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 12.10.2015. године. На дан подношења тужбе 1 евро је, према средњем курсу НБС, износио 120,0516 динара. Вредност предмета спора побијаног дела је износ од 220.000,00 динара и представља динарску противвредност 1.832,55 евра.

Како вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија тужене није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић