У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца – противтуженог АА из ..., чији је пуномоћник Страјин Лапчевић, адвокат из ..., против тужене – противтужиље ББ из ..., чији је пуномоћник Миљан Милановић, адвокат из ..., ради развода брака, вршења родитељског права и издржавања, одлучујући о ревизији тужене – противтужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 107/20 од 17.06.2020. године, у седници одржаној 16.12.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Београду Гж2 107/20 од 17.06.2020. године, тако што се ОДБИЈА жалба тужиоца – противтуженог АА из ...и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П2 779/18 од 19.09.2019. године у ставу трећем и петом изреке.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац – противтужени АА из ... да туженој – противтужиљи ББ из ..., накнади трошкове ревизијског поступка од 33.000,00 динара у року од 15 дана од пријема писменог отправка пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П2 779/18 од 19.09.2019. године, ставом првим изреке, разведен је брак закључен ...2003. године у ..., уписан у матичну књигу венчаних која се води за матично подручје ..., под текућим бројем .. за 2003. годину, између АА рођеног ...1976. године у ..., од оца ВВ и мајке ГГ и ББ, рођене ББ1, рођене ...1976. године у ... од оца ДД и мајке ЂЂ. Ставом другим изреке, малолетна деца парничних странака ЕЕ, рођена ...2003. године у ... и ЖЖ, рођен ...2011. године у ..., поверена су на чување, васпитање и негу мајци ББ, која ће самостално вршити родитељско право. Ставом трећим изреке, усвојен је противтужбени захтев тужене – противтужиље, па је обавезан тужилац – противтужени АА, да на име свог доприноса за издржавање малолетне ЕЕ, плаћа месечно 19.000,00 динара, а за малолетног ЖЖ плаћа месечно 16.000,00 динара, укупно 35.000,00 динара месечно до 10. у месецу за текући месец, почев од 19.09.2019. године, као дана доношења пресуде па док за то постоје законски разлози на текући рачун мајке, овде тужене – противтужиље. Ставом четвртим изреке, уређен је начин одржавања личних односа између малолетне деце ЕЕ и ЖЖ, са оцем АА, тако што ће се исти одвијати по следећем моделу: два дана у току радне недеље након завршетка школе по договору родитеља у складу са обавезама деце, сваки други викенд од петка поподне до недеље поподне. Половину зимског и половину летњег распуста. Сваки други државни и верски празник наизменично и то тако што ће отац у терминима виђања долазити по децу у стан у коме живе са мајком и по завршетку виђања враћати их мајци. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца – противтуженог АА, којим је тражио да се обавеже тужилац да на име свог дела доприноса за издржавање заједничке малолетне деце месечно плаћа од по 12.500,00 динара сваког 01. до 05. у месецу за текући месец на текући рачун мајке деце, почев од дана пресуђења, све док ова законска обавеза буде трајала или не буде другом судском одлуком измењена. Ставом шестим изреке, одбијен је предлог тужене – противтужиље за одређивање привремене мере, којим је тражила да се малолетна деца парничних странака ЕЕ и ЖЖ повере на негу, чување и васпитање мајци која ће самостално вршити родитељско право, којом би се уредио начин одржавања личних односа малолетне деце са оцем АА и којим би се АА, обавезао да на име доприноса за издржавање малолетне деце плаћа месечно 35.000,00 динара до 10. у месецу за текући месец, почев од дана подношења противтужбе па док за то постоје законски разлози и то тако што ће наведена средства уплаћивати на рачун мајке деце. Ставом седмим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 107/20 од 17.06.2020. године, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П2 779/18 од 19.09.2019. године у ставу трећем и петом изреке, тако што је усвојен тужбени захтев тужиоца – противтуженог АА и делимично усвојен противтужбени захтев тужене – противтужиље ББ, па је обавезан тужилац – противтужени АА, да на име свог доприноса за издржавање малолетне деце и то ЕЕ и малолетног ЖЖ, плаћа месечно по 12.500,00 динара, укупно 25.000,00 динара до 10. у месецу за текући месец почев од 19.09.2016. године као дана доношења пресуде, па док за то постоје законски услови на текући рачун мајке ББ, док је противтужбени захтев одбијен у преосталом делу којим је тражено да тужилац – противтужени АА, доприноси издржавању малолетне ЕЕ, преко 12.500,00 динара до 19.000,00 динара, а издржавању малолетног ЖЖ, преко 12.500,00 динара до 16.000,00 динара до 10. у месецу за текући месец, почев од 19.09.2019. године као дана доношења пресуде, па док за то постоје законски услови на текући рачун мајке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена – противтужиља ББ је изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања, побијајући другостепену пресуду у делу којим је одлучено о издржавању малолетне деце парничних странака.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11, 87/18), Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужене – против тужиље основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак 2003. године у току чијег трајања је рођено двоје деце и то ЕЕ ...2003. године и ЖЖ ...2011. године. По престанку заједнице живота тужиља је наставила са децом да живи у стану на којем право коришћења има мајка тужиоца – противтуженог, а тужилац – противтужени живи са мајком у стану који је њено власништво. Тужилац – противтужени је власник предузећа које се бави ... делатношћу и у којем ради као ..., нема сталне месечне приходе већ то зависи од пројеката на којима је ангажован, а према сопственој изјави месечни просек остварених прихода је око 400 до 500 евра, с тим што сноси трошкове закупа пословног простора од 75 евра, трошкове за аутомобил око 14.000,00 динара, трошкове становања 8.000,00 динара и за храну за себе издваја око 250 евра месечно. Тужена – противтужиља остварује редовне месечне приходе, који су тренутно у висини од 80.000,00 динара, трошкови за храну за њу и малолетну децу су 2.000,00 динара дневно, за хигијену и козметику издваја за њих троје 3.000,00 динара месечно и има финансијску помоћ својих родитеља. Утврђено је да су месечне потребе малолетне ЕЕ 35.000,00 динара, а малолетног ЖЖ 29.000,00 динара, узимајући у обзир узраст деце, школске и ваншколске активности, као и трошкове хигијене, обуће и одеће.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, основани су ревизијски наводи да је другостепени суд погрешно применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и смањио висину досуђеног издржавања.

Породични закон у члану 160. прописује да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања (став 1). Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 2). Могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавеза да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 3).

У поступку су утврђене месечне потребе малолетне деце парничних странака за исхрану, одећу и обућу, средстава за личну хигијену као и трошкови школских и ваншколских активности, тако што је утврђено да су укупни трошкови за малолетну ЕЕ 35.000,00 динара, а малолетног ЖЖ 29.000,00 динара.

Имајући у виду утврђену суму издржавања, правилна је оцена првостепеног суда да је укупан месечни износ за издржавање малолетне деце 35.000,00 динара, односно за малолетну ЕЕ 19.000,00 динара а за малолетног ЖЖ 16.000,00 динара. Притом се узима у обзир и учешће мајке са којом деца живе у њеном свакодневном ангажовању и старању за задовољење свих потреба које су у интересу малолетне деце тог узраста. По оцени Врховног касационог суда отац малолетне деце, у могућности је да плаћа издржавање у досуђеном износу, тако да ово месечно издвајање неће угрозити егзистенцију тужиоца, а такође су цењена знања и способности тужиоца да остварује месечне приходе у висини која ће обезбедити његов несметани допринос у издржавању деце.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд је преиначио другостепену пресуду и обавезао тужиоца – противтуженог да доприноси издржавању малолетне деце у износу који је досуђен првостепеном пресудом, те је одлучено као у ставу првом изреке на основу члана 416. став 1. ЗПП.

Како је тужиља успела у ревизијском поступку, то су одмерени трошкови поступка на основу члана 154. и члана 165. ЗПП, те су тужиљи признати трошкови за састав ревизије од стране адвоката у висини од 33.000,00 динара у висини одређеној Тарифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Сл. гласник РС“, бр.121/2012).

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић