Врховни суд, у већу састављеном од судија:Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиља АА из ..., ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Олга Василијевић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Доситеј Обрадовић“ из Београда, коју заступа Државно правобранилаштво Београд, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље ББ из Београда, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2652/23 од 30.08.2023. године, у седници већа одржаној дана 06.12.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље ББ из ... изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2652/23 од 30.08.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље ББ из ... изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2652/22 од 30.08.2023. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2652/23 од 30.08.2023. године, одбијена је жалба тужиље ББ и потврђена пресуда Другог основног суда у Београду П1 493/21 од 09.11.2022. године и допунско решење истог суда о трошковима од 15.05.2023. године, којима је одбијен тужбени захтев тужиље (главни и евентуални) за исплату накнаде за исхрану у току рада, за период од маја 2018. године закључно са децембром 2020. године и регреса за коришћење годишњег одмора за 2018., 2019. и 2020. годину, као и захтев за накнаду трошкова парнилног поступка, у износима главног дуга и припадајуће камате ближе означеним у изреци те пресуде, те тужиље обавезане да туженој надокнаде парничне трошкове у износу од 42.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да основу члана 404. ЗПП, Врховни суд о ревизији одлучи као о посебној.

Тужена је поднела одговор на ревизију.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Побијаном пресудом одлучено је о захтеву тужиља за исплату износа, који представљају накнаде трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора обрачунате спрам најповољнијег параметра за тужену у упоредним важећим Колективним уговорима у Републици Србији, у складу са Закључком усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној дана 05.07.2022. године. По овом Закључку, запослени којима се плате исплаћују у висини вредности минималне зараде у јавним службама, као корисницима буџетских средстава, остварују право на накнаду трошкова исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора по основу рада, применом коефицијента за обрачун и исплату плата у којем је садржан додатак на име тих накнада и саставни је део коефицијента за сваког запосленог.

Имајући у виду да је у конкретном случају одлучено у складу са Закључком Врховног касационог суда донетим у сврху уједначавања судске праксе, на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке. Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредби члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради новчане исплате, тужиље су поднеле суду дана 15.06.2021. године. Вредност предмета спора по тужби ББ износи 317.329,02 динара, који не прелази прописани новчани лимит за дозвољеност ревизије.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, ревизија је одбачена као недозвољена и одлучено као у ставу другом изреке.

Врховни суд је одбио захтев тужене за накнаду трошкова одговора на ревизију с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице, у смислу члана 154. став 1. ЗПП, због чега је применом одредбе члана 165. став 1. ЗПП, одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија
Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић