.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 5141/2025
17.12.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужилаца AA и ББ, обоје из ..., чији је заједнички пуномоћник Сандра Милодановић, адвокат из ..., против туженог Града Суботица, чији је заступник Правобранилаштво града Суботица, ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2352/24 од 05.12.2024. године, у седници одржаној 17.12.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2352/24 од 05.12.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2352/24 од 05.12.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2352/24 од 05.12.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Суботици П 809/23 од 05.03.2024. године, у ставовима првом и другом изреке, којима је утврђено да су тужиоци стекли право коришћења на непокретности уписаној у ЛН бр. .. КО Стари град, описаној као парцела број .., површине 726м2, са по ½ идеалног дела, као и да су стекли право својине путем одржаја на стамбеном објекту површине 98м2, ... бр. .., зграда број 1, број етажа По+П+Пк, изграђеном на кат.парцели број .. КО Стари град на по ½ идеалног дела, што је тужени дужан да призна и трпи да тужиоци у РГЗ, СКН у Суботици упишу право коришћења односно право својине на описаним непокретностима без даљег питања и одобрења туженог, када се за то стекну услови.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавиo ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11….10/23, у даљем тексту: ЗПП).
Правноснажном пресудом, применом одредби материјалног права из одредби Закона о грађевинском земљишту, Закона о планирању и изградњи и Закона о основама својинскоправних односа, утврђено је да су тужиоци стекли право коришћења на кат.парц ..., уписаној у ЛН бр. ... КО Стари град, површине 726м2, са по ½ идеалног дела, као и право сусвојине са по ½ идеалног дела на стамбеном објекту површине 98м2 изграђеном на тој кат.парцели, након што је оценом изведених доказа утврђено да им је уговором од 22.09.1988. године закљученим са Јединицом грађевинског земљишта, СИЗ комуналних делатности и грађевинског земљишта општине Суботица ово земљиште уступљено на коришћење са преносом права коришћења ради изградње стамбеног објекта, који су тужиоци сопственим срдствима изградили у року прописаном у акту о давању градског грађевинског земљишта на коришћење.
Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, па је применом члана 404. ЗПП одлучено као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противведност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 05.09.2023. године. Вредност предмета спора је 10.000,00 динара.
Како у конкретном случају вредност предмета спора правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП, па је применом члана 413. ЗПП Врховни суд одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранка Дражић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
