Друготужени је доставио одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка је опредељено захтевао.

Према oдредби чланa 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 10/23) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе, Врховни суд налази да су испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку, а ради уједначавања судске праксе.

Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, правноснажним и извршним закључком о трошковима поступка Одељења за инспекцијске послове Општинске управе Градске Општине Палилула УП 355-562/2011 од 02.11.2011. године, исправљеним закључком УП 355-562/11 од 02.07.2011. године, друштво DSD GROUP DOO Beograd обавезано је да на име трошкова принудног извршења (уклањања преко другог лица), по решењу Одељења за инспекцијске послове од 24.03.2011. године, плати износ од 16.166,00 динара. Како DSD GROUP DOO Beograd није поступио по наведеном закључку тужилац је пред Првим основним судом у Београду покренуо извршни поступак против тог правног лица, ради наплате износа од 16.166,00 динара са припадајућом каматом, па је Први основни суд донео решење о извршењу И 42651/12 и обавезо предузеће да накнади трошкове извршења у износу од 6.000,00 динара. Закључком Првог основног суда у Београду И 42651/12 од 21.05.2019. године наложено је тужиоцу, као и извршном повериоцу, да уплати на рачун суда износ од 420,00 динара на име предујма трошкова извршења. Извршни поступак је прекинут услед покретања принудне ликвидације над привредним друштвом DSD GROUP DOO Beograd. Решењем Агенције за привредне регитре БДСЛ 35137/2019 од 28.08.2019. године предузеће је брисано из регистра привредних субјеката, а на дан брисања чланови су били тужени са уделом од по 50 %.

На основу одредбе члана 548. Закона о привредним друштвима нижестепени судови налазе да је захтев тужиоца којим је тражио да се обавежу тужени, као контролни чланови, да измире дуговање предузећа које је престало принудном ликвидацијом неоснован. Образлажу да на дан брисања у регистру не постоје подаци о члановима који су поседовали најмање 51 % удела, односно који би били пасивно легитимисани.

Врховни суд не прихвата изражени материјалноправни закључак нижестепених судова.

Према члану 62. став 3, 4. и 5. Закона о привредним друштвима, већинско учешће у основном капиталу постоји ако једно лице, самостално или са другим лицима које са њим делују заједно, поседује више од 50 % права гласа у друштву. Контрола у смислу овог члана подразумева право или могућност једног лица, да самостално или са другим лицима која са њим заједнички делују, врши контролни утицај на пословање других лица путем учешћа у основном капиталу, уговора или права на именовање већине директора, односно чланова надзорног одбора. Сматра се да је одређено лице контролни члан увек када то лице самостално или са повезаним лицима поседује већинско учешће у основном капиталу друштва. Према члану 211. Закона о привредним друштвима, скупштина друштва са ограниченом одговорношћу доноси одлуке обично већином гласова присутних чланова који имају права гласа по одређеном питању, осим ако је законом или оснивачким актом за поједина питања одређен већи број гласова. Законом је предвиђено у којим случајевима скупштина одлучује већином од 2/3 укупног броја гласова свих чланова, с тим што се и у овим случајевима оснивачким актом може предвидети и друга већина за доношење одлуке, али не мања од обичне већине од укупног броја гласова чланова друштва који имају право гласа по одређеном питању.

Према одредби члана 548. наведеног прописа имовина брисаног друштва постаје имовина чланова друштва у сразмери са њиховим уделима у капиталу друштва. Након брисања друштва из регистра привредних субјеката, чланови брисаног друштва одговарају за обавезе друштва до висине вредности примљене имовине из става 1. овог члана. Изузетно из става 2. овог члана контролни члан друштва са ограниченом одговорношћу одговара неограничено солидарно за обавезе друштва и након брисања друштва из регистра. Потраживања поверилаца друштва према члановима друштва из става 3. овог члана застаревају у року од 3 године од дана брисања друштва из регистра.

Полазећи од наведених одредби може се закључити да у ситуацији када сваки од уделичара има по 50 % у друштву, они по правилу заједнички делују јер се одлуке доносе обичном већином гласова, што у таквој ситуацији значи сагласношћу воља оба члана. Контрола подразумева право или могућност једног лица да самостално или са другим лицима која са њим заједно делују врши контролни утицај на пословање друштва путем учешћа у основном капиталу, што би се могло применити и на конкретну ситуацију, обзиром да оба тужена имају по 50 % удела у друштву. Како закон изричито предвиђа да се одлуке у друштву са ограниченом одговорношћу доносе обичном већином гласова, то у таквој ситуацији применом правила о терету доказивања на туженима био терет доказивања да између њих, уствари, не постоји заједничко деловање, а самим тим ни контрола над привредним друштвом.

Друготужени је у поднеску од 06.09.2022. године тврдио да није имао својство контролног члана, да је све одлуке доносио самостално и искључиво АА, да, штавише, друготужени не живи у Србији а на исте околности предложио је саслушање тужених. Како је на туженима терет доказивања да између њих не постоји заједничко деловање а самим тим ни контрола, како су на ту околност предложени докази а првостепени суд, погрешно налазећи да удео од по 50 % искључује могућност контролног утицаја није разјаснио битне чињенице, одлука је морала бити укинута, па је Врховни суд применом одредбе члана 416. став 2. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

У поновном поступку разјасниће се кључна чињеница, а то је да ли су тужени заједнички деловали или не, и у вези са тим одлучити о тужбеном захтеву имајући у виду примедбу из овог решења.

Како је укинута одлука о главној ствари, то је морала бити укинута и одлука о трошковима, како би се о њима одлучило коначном одлуком.

Председник већа - судија

Татјана Ђурица с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић