
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 241/2026
10.03.2026. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Вуковић, председника већа, Милене Рашић, Светлане Томић Јокић, Гордане Којић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Машом Денић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Владице Ничића, због кривичног дела тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 5) у вези члана 30. КЗ и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљеног Владице Ничића – адвоката Маје Тркуље и Илије Вешовића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Краљеву Кв 54/25 од 24.10.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 623/25 од 05.12.2025. године, у седници већа одржаној дана 10.03.2026. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости бранилаца осуђеног Владице Ничића – адвоката Маје Тркуље и Илије Вешовића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Краљеву Кв 54/25 од 24.10.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 623/25 од 05.12.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Краљеву Кв 54/25 од 24.10.2025. године одбијен је захтев за изрицање јединствене казне затвора браниоца осуђеног Владице Ничића, адвоката Живорада Лекића по правноснажним пресудама Вишег суда у Краљеву К 3/16 од 02.12.2016. године, Окружног суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал КПо1 8/03 од 12.07.2004. године и Основног суда у Крушевцу К 438/14 од 11.07.2014. године, као неоснован.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 623/25 од 05.12.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца осуђеног Владице Ничића и потврђена пресуда Вишег суда у Краљеву Кв 54/25 од 24.10.2025. године.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су браниоци осуђеног Владице Ничића, адвокати Маја Тркуља и Илија Вешовић због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 60. и 62. КЗ и члана 552. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан захтев за заштиту законитости осуђеног и преиначи правноснажну пресуду Вишег суда у Краљеву Кв 54/25 од 24.10.2025. године, тако што ће усвојити захтев за изрицање јединствене казне осуђеног по три наведене пресуде и осуђеном изрећи јединствену казну затвора у трајању од 20 година.
Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног Врховном јавном тужиоцу и на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП без обавештења Врховног јавног тужиоца и бранилаца осуђеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода изнетих у захтеву нашао да је исти неоснован.
Браниоци осуђеног Владице Ничића у свом захтеву за заштиту законитости истичу да је побијаним правноснажним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП јер је суд неправилно применио одредбу члана 62. став 1. КЗ, будући да окривљеном није узео као раније утврђену, већ издржану казну затвора по пресуди Окружног суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал КПо1 8/03 од 12.07.2024. године, а која казна би била спојена казнама изреченим правноснажним пресудама Вишег суда у Краљеву К 3/16 од 02.12.2016. године и Основног суда у Крушевцу К 438/14 од 11.07.2014. године, те је суд морао да усвоји захтев за изрицање јединствене казне затвора и изрекне једиствену казну затвора у трајању од 20 година.
Изнете наводе захтева за заштиту законитости бранилаца осуђеног Врховни суд је оценио као неосноване из следећих разлога:
Наиме, увидом у списе предмета утврђено је да је осуђени Владица Ничић преко браниоца поднео Вишем суду у Краљеву захтев за изрицање јединствене казне затвора по три правноснажне пресуде: Вишег суда у Краљеву К 3/16 од 02.12.2016. године, Окружног суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал КПо1 8/03 од 12.07.2004. године и Основног суда у Крушевцу К 438/14 од 11.07.2014. године, те да су од ове три пресуде, две пресуде већ преиначене у погледу одредаба о изрицању јединствене казне и то: пресуда Вишег суда у Краљеву К 3/16 од 02.12.2016. године којом је окривљени осуђен на казну затвора у трајању од 15 година и пресуда Основног суда у Крушевцу К 438/14 од 11.07.2014. године којом је осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, пресудом Вишег суда у Краљеву Кв 15/23 од 24.03.2023. године, те да је применом одредаба о стицају окривљени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 16 година и 2 месеца.
С обзиром да је окривљени Владица Ничић казну затвора у трајању од 10 година на коју је осуђен пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал КПо1 8/03 од 12.07.2004. године, издржао у целости 27.03.2013. године, а кривична дела по каснијим пресудама – Основног суда у Крушевцу К 438/14 и Вишег суда у Краљеву К 3/16 је учинио у току 2014. године, након што је у целости издржао наведену казну у трајању од 10 година, то су правилном применом одредаба члана 60 и 62. КЗ нижестепени судови утврдили да у конкретном случају нису били испуњени услови за изрицање јединствене казне затвора према осуђеном Владици Ничићу.
Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник, Председникa већа-судија,
Маша Денић, с.р. Татјана Вуковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
