
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 369/2026
08.04.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету малолетног сада пунолетног АА, због три кривична дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца малолетног, сада пунолетног АА – адвоката Ивана Татића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици Квм бр.76/25 од 01.12.2025. године и Квм бр.112/25 од 08.01.2026. године, у седници већа одржаној дана 08. априла 2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца малолетног, сада пунолетног АА – адвоката Ивана Татића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици Квм бр.76/25 од 01.12.2025. године и Квм бр.112/25 од 08.01.2026. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Квм бр.76/25 од 01.12.2025. године, браниоцу малолетног, сада пунолетног АА – адвокату Ивану Татићу досуђени су трошкови кривичног поступка у износу од 108.100,00 динара и наложено је рачуноводству Вишег суда у Сремској Митровици да овај износ исплати на рачун наведеном адвокату у року од 60 дана од дана правноснажности решења.
Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Квм бр.112/25 од 08.01.2026. године одбијена је као неосновна жалба браниоца малолетног сада пунолетног АА – адвоката Ивана Татића, изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Квм бр.76/25 од 01.12.2025. године.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац малолетног, сада пунолетног АА – адвокат Иван Татић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. и 4. ЗКП, конкретно због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, члана 440. ЗКП и члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и укине побијана решења, а предмет врати суду на поновно одлучивање, или да преиначи побијана решења, тако што ће досудити одбијене трошкове кривичног поступка и потраживане износе на име састава жалбе и на име састава ванредног правног лека.
Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Oдредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Врховни јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, с тим да је одредбом става 3. истог члана прописано да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.
Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.
Из цитираних законских одредби произилази да су права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, па бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног. Сходно томе, бранилац је овлашћен да захтев за заштиту законитости поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП на штету окривљеног.
У конкретном случају, бранилац по службеној дужности – адвокат Иван Татић, поднео је захтев за заштиту законитости у погледу сопствених трошкова које је имао као бранилац, односно искључиво у своје име и за свој рачун, а не у интересу одбране малолетног, сада пунолетног АА, на шта у смислу цитираних законских одредби није овлашћен, па Врховни суд налази да је захтев за заштиту законитости недозвољен.
Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Снежана Меденица, с.р. Милена Рашић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
