У спорведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, нити је учињена нека друга битна повреда поступка.

Према утврђеном чињеничном стању, у записнику СО Горњи Милановац, матичара број М-...-.../... од 21.05.1997. године, наведено је да је састављен пред матичарем у вези признања очинства новорођенчета, да је признање извршио ДД, рођен ..1960. године у .. са сталним местом пребивалишта у ..., Југословенског држављанства са издатом л.к. од стране СУП ... . Била је присутна мајка детета ЂЂ, рођена ...1961. године у ..., Југословенског држављанства са л.к. СУП ... и на записнику је изјавила да се у потпуности слаже са претходном изјавом оца детета. Родитељи су се споразумели да њихово дете рођено ...1997. године у ..., добије и носи име ЕЕ и да има држављанство Републике Србије – СРЈ. Изјаву су потписали ДД и мајка ЂЂ, а потпис је потврдио и матичар ЖЖ, својим печатом и печатом Општине Горњи Милановац. Поступак је спроведен по члану 90. и 94. Закона о браку и породичним односима („Сл. гласник СРС“, бр.22/80 и 11/80 „Сл. гласник РС“, бр.22/93...46/95). Идентитет оца ДД утврђен на основу личне карте број ... издата од СУП ..., која је дата на увид од лица које себе сматра оцем детета, а идентитет ЂЂ утврђен је на основу л.к. бр. ... издате од СУП ... . Родитељи су записник прочитали и својеручно потписали и на основу истог је извршен упис признања очинства и лично име детета у матичну књигу рођеног (ЕЕ који је рођен у болници у Горњем Милановцу од мајке ЂЂ из ... – ...). Уписано је име оца ДД (ЗЗ и мајке – ИИ). Упис је извршен у матично подручје Чачак, под бројем ... за 1961. годину и наведено је презиме детета .... ДД је преминуо ..2016. године. Извршено је графолошко вештачење од стране два вештака графолога Јожефа Береца и Јована Крстића, па је утврђено да је потпис ДД на записнику аутентичан и то са вероватноћом по налазу вештака Јожефа Береца 51 до 75% а по налазу вештака Јована Крстића од 99,1 до 99,99%. Из списа суда из Херцег Новог П 320/18 и П 326/17, утврђено је да је ЕЕ, тужбом против овде тужилаца као тужених, тражио да суд утврди да је апсолутно ништав и не производи правно дејство уговор о расподели имовине за живота закључен 26.06.2016. године између ЗЗ као уступиоца и АА као примаоца и да је уговор без правног дејства у односу на тамо тужиоца, али је поступак по назначеном предмету прекинут.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је одбио тужбени захтев тужилаца. Закључио је да је сходно члану 90. Закона о браку и породичним односима, који је важио у то време, поступак спроведен у складу са законом, а мајка ЕЕ је дала сагласност да се може уписати сада пок. ДД, као отац детета, који је на записнику признао да је отац детета, да је матичар записник оверио својим потписом и утврдио истинитост потписа и изјава наведених лица.

Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су на правилно утврђено чињенично стање, правилно применили материјално право.

Према члану 90. тада важећег Закона о браку и породичним односима („Сл. гласник РС“, бр.22/80...29/2001) прописано је да лице које себе сматра оцем детета може признати очинство пред матичарем на записнику, а да признавање очинства производи правно дејство сходно члану 94. истог закона, и уписује се у матичну књигу рођених само ако се са признањем сагласи мајка детета. Вештачењем путем два вештака графолога утврђено је да потпис ДД на предметном записнику са вероватноћом одговара потпису тог лица. Надлежно лице матичар је спровео поступак у складу са законом па је од стране нижестепених судова правилно закључено да је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да је садржина предметног записника неистинита и да записник не производи правно дејство, неоснован.

Наводима из ревизије не доводи се у питање правилност побијане одлуке. Суд није одлучивао о поништају исправе, већ је одлучивао о постављеном тужбеном захтеву да је садржина записника неистинита и да не производи правно дејство, и у вези тога је дао јасне и привхатљиве разлоге. Ревизијски наводи у суштини представљају понављање навода који су дати у жалби на првостепену пресуду, а које је другостепени суд правилно ценио и дао јасне разлоге да се ти наводи не могу прихватити као основани. На основу изнетог применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић