Основни суд у Обреновцу, није прихватио стварну надлежност, већ је уз допис П 64/19 од 28.11.2019. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова разне врсте. У образложењу је указао, да је предмет тужбеног захтева исплата закупнине, што значи да су правна лица била у уговорном односу закупа, па да спор произилази из пословног привредног односа, из обављања привредне делатности, те да је за поступање у овом предмету стварно надлежан привредни суд, сагласно одредби члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова. Затим, да у прилог томе иде и одлука Привредног суда у Београду П 2588/2018 од 26.10.2018. године, између истих странака, где је предмет спора исељење у којем је обавезан тужени да преда тужиоцу државину предметног пословног простора.

Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Обреновцу.

Тужилац као извршни поверилац је 18.04.2018. године поднео Привредном суду у Београду против туженог као извршног дужника, предлог за извршење на основу веродостојне исправе, ради наплате новчаног потраживања, на основу издавања у закуп пословног простора. Привредни суд у Београду, решењем о извршењу Иив. 2801/18 од 19.04.2018. године, одредио је извршење на основу веродостојне исправе и трошкове извршног повериоца. Привредни суд у Београду, решењем ИПВ (Ив) 997/18 ИИв 2801/2018 од 06.07.2018. године, усвојио је приговор извршног дужника, ставио ван снаге решење о извршењу Привредног суда у Београду ИИв 2801/2018 од 19.04.2018. године, у делу којим су одређени средство и предмет извршења, укинуо спроведене извршне радње и одлучио да по правноснажности решења поступак настави као по приговору против платног налога и списе предмета доставио парничном одељењу Привредног суда у Београду на даљи поступак. Привредни апелациони суд у Београду, решењем Пж 6558/18 од 25.12.2018. године, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио решење Привредног суда у Београду П 5842/18 од 13.11.2018. године.

Одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова је прописано, да, привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Према томе, како тужилац и тужени нису привредни субјекти, то није испуњен субјективни услов за заснивање стварне надлежности привредног суда из одредбе члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова. Поред тога, не ради се о спору који је настао између привредног субјекта и другог правног лица у обављању делатности привредних субјеката, па није испуњен ни објективни услов за заснивање стварне надлежности привредног суда из одредби члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, због чега је за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Обреновцу, на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о уређењу судова.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић