Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 9974/23 од 04.06.2024. године, преиначена је првостепена пресуда у ставовима првом и трећем изреке, тако што је: 1) одбијен тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу као сукориснику са уделом од 21/1159 на непокретности – кат. парцели ... Дивостински поток у површини од 0.11,59 ха, уписане у Листу непокретности ... КО Крагујевац 3, с тим што удео тужиоца за који није исплаћена накнада има површину од 0.00,21 ха, који удео је ушао у састав означене парцеле од непокретности означене по старом премеру као кат. парцела ... КО Станово и „утопио се“ у новоформирану кат. парцелу ... КО Крагујевац 3, који „утопљени“ део је ближе описан у ставу првом изреке, исплати накнаду за ово бесправно одузето земљиште у износу од 17.283,00 динара са законском затезном каматом од 28.07.2023. године као дана пресуђења до исплате, као неоснован; 2) обавезан тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 148.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија (став 2.).

Поступајући на основу наведене законске одредбе Врховни суд је закључио да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Спорно правно питање није од општег интереса већ је везано за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног правног односа који је настао, према тврдњама тужиоца, тако што је стране туженог Града Крагујевца извршена фактичка експропријација парцеле тужиоца ... Дивостински поток у јавно добро – некатегорисани пут са земљаном подлогом којом је могуће кретање возила првенствено пољопривредном механизацијом ради прилаза парцелама које се налазе у ненасељеном делу насеља Станови. Тужилац се позвао на Лист непокретности ... од 07.05.2019. године (са стањем уписа у време подношења тужбе) према којем је кат. парцела ... КО Крагујевац 3, земљиште под зградом – објектом, градско-грађевиснко земљиште, некатегорисани пут (по начину коришћења) „Дивостински поток“, својина Републике Србије, а држалац Град Крагујевац. Током поступка утврђено је да су промењени начин коришћења парцеле и држалац парцеле (лист непокретности ... од 14.10.2020. године) тако што је предметна кат. парцела укупне површине 1152 м2 уписана као градско грађевинско земљиште, остало вештачки створено неплодно земљиште (по култури), чији је тужилац корисник са 82/1159 дела, а држалац Република Србија. Код таквог стања ствари, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду налазећи да у конкретном случају нема места обавезивању туженог Града Крагујевца на исплату тражене накнаде тужиоцу, јер није држалац предметне парцеле.

Правно питање новчане накнаде власнику непокретности лишеног права својине у јавном интересу, без спроведеног законом прописаног поступка, као и питање начина остваривања правне заштите, разрешена су у судској пракси. Врховни суд налази да у конкретном случају није испуњен законски услов који се односи на потребу уједначавања судске праксе, јер је другостепена одлука донета у складу са судском праксом израженом кроз одлуке Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем. У образложењу побијане пресуде изнети су правни разлози на којима је заснована, са одговарајућом применом материјалног права, тако да не постоји ни потреба за новим тумачењем права. Одлуке судова, којима је другачије одлучено о истом правном питању, а на које се тужилац позива у ревизији, без утицаја су на другачије одлучивање, јер одлука у споровима са оваквим захтевом зависи од утврђеног чињеничног стања, те се не може говорити о различитом поступању судова у истој правној ствари. Из навода ревизије не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана.

Из наведених разлога одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Поступак је започет тужбом за одређивање накнаде за фактички експроприсану непокретност поднетом 03.12.2019. године, а вредност предмета спора је 17.283,00 динара.

Имајући у виду да у поступку о споровима мале вредности ревизија није дозвољена, то је Врховни суд донео одлуку као у ставу другом изреке на основу члана 413 ЗПП.

Председник већа – судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић