
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5152/2020
19.11.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Гордане Комненић и Божидара Вујучића, чланова већа, у парници тужиља мал. АА и мал. ББ, обе из ..., које заступа законска заступница, мајка ВВ из ..., против туженог ГГ из ..., чији је пуномоћник Сања Гајић, адвокат из ..., ради издржавања, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 302/2020 од 12.08.2020. године, у седници одржаној дана 19.11.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија туженог ГГ из ..., изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 302/2020 од 12.08.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П2 1473/19 од 25.05.2020. године, ставом првим изреке, одлучено је да се тужбени захтев мал. тужиља у целости усваја. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име свог доприноса за издржавање мал. АА, рођене ... године и мал. ББ, рођене ... године, плаћа месечно износ од 10.000,00 динара по детету, укупно 20.000,00 динара, почев од дана подношења тужбе па док за то постоје законски услови, до сваког 05.-ог у месецу уплатом на текући рачун законске заступнице, мајке код ..., па је у том делу измењена пресуда Основног суда у Новом Саду, Судска јединица у Врбасу П2 974/12 од 29.05.2020. године. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. Ставом четвртим изреке, мал. тужиље су ослобођене од плаћања трошкова судских такси.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 302/2020 од 12.08.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду П2 1473/19 од 25.05.2020. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...87/18), па је нашао да ревизија туженог није основана.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиље су кћерке туженог, а брак њихових родитеља разведен је правноснажном пресудом Основног суда у Новом Саду П2 974/12 од 29.05.2012. године, на основу њиховог споразума, без утврђења износа доприноса за издржавање мал. тужиља. Деца и њихова мајка живе у изнајмљеном стану у ..., површине 28 м2, за који плаћају 150 евра на име закупнине, док режијски трошкови износе 10-12.000,00 динара, у зависности од грејне сезоне. Тужени не доприноси издржавању мал. деце, него им, само повремено, даје новац. Живи у породичној кући у власништву његовог стрица, са ванбрачном супругом и двоје мал. деце, ДД рођеним ... године и ЂЂ рођеном .... године. Мајка мал. тужиља је запослена и остварује месечно износ од око 64.000,00 динара, а рођена је ... године. Тужени је незапослен, рођен ... године, здрав је и способан да ради. Обавља повремене послове у пољопривреди и као ..., а месечно може да оствари зараду у износу од око 25.000,00 динара. Има задужења по основу кредита који је подигао док је био у радном односу. Мал. тужиље су здраве и немају посебне потребе, а за подмирење њихових месечних потреба, њихова мајка издваја и то: 22.000,00 динара за мал. АА и 20.000,00 динара за мал. ББ. Мал. АА иде у ... разред приватне средње школе, смер ..., па мајка само на име школарине месечно издваја 150 евра, док мал. ББ завршава ... разред основне школе и у ... месецу креће у ... школу.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови туженог обавезали да доприноси издржавању мал. тужиља износима од по 10.000,00 динара по детету, почев од дана подношења тужбе, па док за то постоје законски услови, на основу одредбе члана 160.-162. Породичног закона, имајући у виду све околности од значаја за одређивање издржавања, као и чињеницу да тужени има обавезу да издржава још двоје малолетне деце, а да је сада незапослен.
Родитељи издржавању деце доприносе солидарно, а солидарност родитеља, као дужника, према детету као повериоцу, заснована је на одредбама члана 73. и 154. Породичног закона. Тужени је дужан да доприноси издржавању своје мал.деце, сагласно одредби члана 154. став 1., 160, 161, 162. и 266. став 1. Породичног закона.
Неосновани су наводи ревизије туженог да суд није правилно утврдио његове материјалне могућности. Супротно томе, правилно су цењене могућности туженог, као дужника издржавања, без обзира што је он тренутно незапослен, јер је релативно млад, здрав и способан да ради, а као родитељ је дужан да испољи и посебан напор, прво у тражењу посла, а потом и у стицању зараде ради подмиривања трошкова, како сопственог издржавања, тако и издржавања мал. тужиља, које је дужан да издржава чак и на штету властитог издржавања, јер то исто чини и законска заступница мал. тужиља, па нису основани наводи његове ревизије о погрешној примени материјалног права.
Неосновани су наводи ревизије туженог да приликом одлучивања нису цењене чињенице да је он незапослен, кредитно задужен и отац четворо деце. Супротно томе, све наведене чињенице биле су предмет оцене при одлучивању побијаном одлуком чија се правилност наводима ревизије туженог не доводи у сумњу.
Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци ове пресуде донео у смислу одредбе члана 414. Закона о парничном поступку.
Председник већа – судија
Весна Поповић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић